0
Fudbal i rokenrol - dva pojma, na prvi pogled različita (jedno sport, drugo umetnost), u svojoj srži su neraskidivo vezana nekim zajedničkim činiocima.
I jedno i drugo su najviše popularni među radničkom klasom, ljudima kojima tih dva sata na utakmici ili koncertu služe kao izlaz iz učmale svakodnevice.
PROČITAJTE JOŠ...
I jedno i drugo kad uhvate, uhvate za ceo život – retki su oni koji će reći da je „sve to bila samo faza“ ili da su „prerasli“.
I na kraju, i fudbal i rokenrol su neraskidivo vezani zahvaljujući čoveku rođenom u Čačku koji je pevao o Amsterdamu, voleo Beograd a 4. septembra 2024. godine preminuo u Ljubljani – Borisavu Đorđeviću, legendi rokenrola koju verovatno bolje znate pod nadimkom stečenom u grupi koja ga je proslavila – Bora Čorba.
A kako je to frontmen Riblje čorbe postao jedna od spona fudbala i muzike?
Nije Bora Čorba taj status stekao samo time što je navijao za neki klub – a kada je njegov odnos prema Crvenoj zvezdi, „navijao“ je suviše blaga reč da opiše odnos prema timu sa Marakane.
Ne, Bora Čorba je uspeo zahvaljujući tome što su svaki odsviran rif, svaka napisana strofa i svaki otpevan ton pogađali pravo u cilj.
Tako su još od albuma „Kost u grlu“ davne 1979. godine iz kuća širom bivše Jugoslavije „grmeli“ „Rokenrol za kućni savet“ i „Egoista“, raskid nije mogao da prođe bez bar jednom odslušane „Ostani đubre do kraja“, dok su oni malo alternativniji sa oduševljenjem preslušavali „Zvezdu potkrovlja i suterena“.
A to je bio samo početak, ređale su se „Ostaću slobodan“, „Evo ti za taksi“, „Volim volim žene“, „Na zapadu ništa novo“, stizale su potom i „Ko te ljubi dok sam ja na straži“, „Kad hodaš“, te kultna „Pogledaj dom svoj anđele“.
No, negde pre svega toga, u vreme kada je svirao u Suncokretima, usledio je prvi ozbiljniji „kontakt“ sa fudbalom.
Naime, Bora Čorba je pevao prateće vokale na prvom audio snimku himne – Partizana?!
Sticajem okolnosti, dobio je poziv Kornelija Kovača i našao se na snimanju pesme koja će postati sinonim za klub iz Humske. Nije mu bilo pravo, ali je uradio ono zbog čega je došao.
No, nakon toga, željan da se „iskupi“ pred očima zvezdaške javnosti, Bora Đorđević je timu sa Marakane „podario“ neke od najvoljenijih pesama među navijačima crveno-belih.
„Mihajlo, gde li je“ je uvek rado slušana, tu su i „Život“, „Pobeda“…
Ali – čini se da je i njemu samom, ali i navijačima Zvezde, posebno bliska srcu bila numera koju je napisao Ninko Kresojević, a koja se našla na albumu „Uspavanke za male zvezdaše“, „Ponosan budi“.
Upravo ta pesma zagrmela je stadionom Zvezde tokom poluvremena meča protiv Bode Glimta.
Napravila je Zvezda preokret, ušla u Ligu šampiona, i poslala poruku podrške Bori Čorbi, koji se u tim trenucima borio za život.
No, nije Zvezda njegova jedina veza sa fudbalom.
Pesme Ribljeg pušenja – „Gubitnička“ i „Pobednička“ stekle su kultni status.
Svaka sličnost sa aktuelnim dešavanjima u srpskom fudbalu je namerna – jer slučajnosti kod Bore, bar kada su ove stvari, teško da su postojale.
Nije dočekao da održi koncert na Marakani, ali jeste igrao fudbal.
Naime, Bora Čorba je kao golman branio za ekipu Mladog Ridara iz Rudnika, za koju je branio 1999. godine u takozvanoj Antiratnoj ligi.
Iako je preminuo, Bora Čorba je iza sebe ostavio nebrojeno mnogo hitova, a nema dileme da će prvom sledećom prilikom na stadionu Crvene zvezde „zagrmeti“ jedna od najvoljenijih njegovih pesama među navijačima tima sa Marakane – „Gde si u ovom glupom hotelu.“
BONUS VIDEO
