0
Fajnal-for u Kaunasu imaće bar jednog Obradovića na klupi nekog od najboljih klubova u Evropi, a šteta je, mogla su da odu i obojica.
Ne tako davno, slika je delovala poptuno drugačije i delovalo je kao da je plasmanu među četiri najbolje ekipe bliži Željko.
PROČITAJTE JOŠ:
Nekoliko dana i splet okolnosti, sreće, znanja i svega potrebnog da bi se napravio vrhunski rezultat, presudili su među četiri najbolja tima u Evropi, ode Željkov prezimenjak, Saša.
„Mozak“ u Monakovoj „operaciji Fajnal-for“ je baš dan posle prolaska među četiri najbolja tima u Evroligi objavio šaljiv video gde je otkrio da je klub iz kneževine imao i pomoć „viših sila“.
Obradović je otkrio da je pre godinu dana kod Tarabića poželeo Fajnal-for i to se sada ostvarilo. Dan pošto je prizvano čudo zvano „97:86 protiv Makabija u majstorici“, stiglo na njegovu adresu, još uvek po glavi utiske onoga što se desilo. I neke od njih prepričava za Nova.rs.
Tek će postati svestan koliko je veliko ono što je uradio i moći će o tome da popriča i sa svojim iskusnijim kolegom, Željkom.
„Treba malo vremena da prođe da sve slegne, ali nenormalna stvar. I za mene lično, ali i za ceo Monako, za Francusku koja je čekala 26 godina da se desi. Za jedan mladi tim koji je u dve godine prvo uspeo da uđe u plej-of, iz one situacije kad sam u decembru preuzeo klub pretprošle godine. Iz situacije kad je delovalo bezizlazno, nemoguće da se dostigne plej-of. To je učinjeno prošle sezone. Ove godine uz svo poštovanje moje ekipe i drugih, mislim da je realno možda bilo da se borimo za plej-of“, priča nam u dahu trener Monaka.
Poštovanje i mukotrpan rad, suzbijanje ega, pa i zapaljivog temperamenta, uz poneku molitvu da uđe šut „kad treba“, kao da to uvek nije slučaj. Sve to čini velikim uspeh, mada nije baš lako gde je tačno sudbina rekla „Monako ide dalje“ u okršaju sa Makabijem.
„Ne zna se šta je više, teško je da se odredi momenat šta je presudilo. Možda je to čak i onaj momenat kad smo ušli u plej-of seriju onako slabo. Taj Kup koji smo igrali dva dana pre plej-ofa možda. Ne bismo tako ušli u utakmicu. Mislim da je i to nas stavilo na dobar test. Posle toga, znajući da idemo u grotlo. Navijači su baš blizu. Toliko je akustično, menjaju potpuno atmosferu i kriterijume. S obzirom na tu drugu utakmicu, gde je ispalo kao da smo mi nekom nešto uzeli, stvorila se neka nenormalna atmosfera. Čak je i naš dolazak tamo, to se nikad nije desilo. Ispred hale dve hiljade ljudi ti ne daju autobusu da prođe, te je samo maksimalno motivisalo da istraješ u nekoj toj borbi da pokažeš da si bolji i mi smo to uradili u pet utakmica, na najlepši mogući način. Kod nas, uz našu publiku i opet kažem, na prelep način“, priseća se trener „Roke“.
Obradović je skroman kad otvoreno priznaje da nije očekivao da će Monako imati snage da ide ovako daleko. I mnogima je drago što je bar u toj proceni pogrešio.
„Ali, niko, pa ni ja da budem iskren, nisam očekivao da će da se završi na ovaj način, da budemo među četiri najbolje ekipe u Evropi. Fenomenalan uspeh. Sama činjenica da, u odnosu na ekipu koju smo sastavili, nije bila sastavljena od igrača koji su, ne znam šta osvajali, što se tiče Evrolige“, iskreno će Obradović.
Šteta je što i Partizan nije prošao među četiri najbolje ekipe, jer je imao veliku šansu i tri meč lopte da završi posao u seriji s Real Madridom.
Pitali smo Sašu i o tome šta bi bilo da se na jednom Fajnal-foru našao tandem trenera iz iste zemlje i istog prezimena. Valja napomenuti da Monakov strateg ne prisvaja sam zasluge za učinjeno, već spominje i svoje „ljude iz senke“.
„To se nikad nije desilo, ali dao Bog pa će da se desi! Barem što se mene tiče, a siguran sam i što se Željka tiče. Ali, eto, bilo bi sigurno za nas, za srpsku košarku dobro. Bar što se Evrolige tiče, malo smo pali sa košarkaške mape. Nije nas negde bilo, a bitno je održati i kult košarkaške nacije. Mi jesmo to i uvek ćemo biti. Ne samo kroz reprezentaciju, već i kroz klupska takmičenja. Što više trenera, igrača. Moram da kažem i da je ovaj uspeh deo onog drugog srpskog tima, to su oni treneri koji su meni pomagali – i Mirko Ocokoljić i Milenko Bogićević, koji su sa mnom, eto, Bogićević godinama, a Mirko koji je tu dve godine i sa kojim pravimo velike rezultate i dostignuća. To je isto prava neka promocija kao nacije“, priča šef struke Monaka.
Ta promocija nas kao košarkaške nacije bi mogla da se nastavi dogodine, pošto crno-beli ovog puta nisu uspeli da se domognu Fajnal-fora mada su bili neodoljivo blizu.
„Dobro, sticaj okolnosti naravno. Trebalo je to drugačije da se završi po načinu na koji su igrali cele godine. Mislim da je Partizan više zaslužio da bude na Fajnal-foru, eto desio se neki nepromišljen potez i to ti je sport. Negde se nekom desi povreda i od izglednih situacija, optimizma, dođeš do ponora i nemogućnosti da praviš veliki rezultat. Toliko stvari može da utiče i utiče na rezultat. U ovom trenutku što se Partizana tiče, to je svakako bio gest Ljulja“, ubeđen je Saša Obradović.
Osetio je kvalitet igre Partizana i na svom timu kada je poražen na svom terenu u finišu sezone. U tom trenutku „kneževi“ su već bili mislima u plej-ofu.
Majk Džejms, Džordan Lojd, Eli Okobo, samo su neki od igrača koji su izneli teret ovosezonske Evrolige i koji sada mogu da opuste ruku i igraju oslobođeno protiv Olimpijakosa.
Njihov trener ne želi da podigne belu zastavicu pred grčkim timom i liderom iz regularnog dela sezone, ali je svestan da je Monako prošao među četiri najbolja tima, iako nije imao najbolje uslove za to.
„Ovi veliki šampioni kao što je po meni Lojd, nije bio u plej-ofu. I to je stanica više i za njegovu karijeru. Eli Okobo je mlad još, što se njega tiče isto. Praktično nije bio deo ove vrste elite. Da ne pričam o drugim igračima koji su isto tu došli. Treba ih poštovati, želim da uveličam sam uspeh. Bez obzira na sve. Bilo je tu dosta uspona i padova kao i kod svih ekipa. Možda je bila i najzanimljivija Evroliga ikada. Kroz ovu seriju, ne samo našu, već i plej-of generalno, podigla je Evroliga po mom mišljenju interesovanje. Utakmice su bile praktično sve na jednom posedu i kroz celu sezonu je svako svakog mogao da pobedi. Zato je naš uspeh i veći, jer ekipe koje su bile bolje kotirane i budžetski i navijački i po istoriji i što se tiče sale, organizacije i svega, ostale su iza nas“.
Od Lojda sada po društvenim mrežama deo navijača Crvene zvezde traži da se vrati u Beograd, drugi da na Fajnal-for ode sa prepoznatljivom znojnicom na čelu, a upravo je Džordan konstatovao da posao nije gotov i zapitao – što da se ne ode i dalje?
Makabiju je u odlučujućem meču ubacio 21 poen i uz Majka Džejmsa koji je ubacio isto toliko, zatvorio seriju s „Ponosom Izraela“.
„Mislim prvo, što se njega tiče, čovek se rodi s tim. Taj ubilački mentalitet, da u momentima kad je najvažnije da daš, a ne samo kad su manje važne utakmice ili momenti. Nego, eto to. To najviše košta i to je nemoguće naći. Igrači kao što je on, sa tom vrstom mentaliteta prave razliku i znao sam to od početka. Od momenta kad je bio prva želja da se dovede ovde. Veliki igrači kao što je on, Majk, ostali, uključujući i Okoba, ovi drugi koji su na svoj način veliki, naprave i od tebe još većim trenerom“.
Spomenuo je Obradović i neke od izazova sa kojima se suočavao, kako je morao sebe da obuzda u nekim momentima, a kroz razgovor se slažemo da bez postojanja ega, nema ni mnogo preduslova za uspeh. Dok god je ego podređen rezultatu ekipe. To je, čini se, upravo ona lekcija zbog koje je srpski trener zadovoljan što ju je naučio.
„Vrlo jasna formula i od pre i dovoljno je da se držiš mentaliteta i karaktera, dobar preduslov. Postoji i druga strana priče gde uz sve to idu i veliki egoi. Praktično sve to mora teško da se iskontroliše. Nekim ljudima je možda sa strane izgledalo da je ovaj ovakav, onaj onakav. Jeste to stvarno tako, jeste meni svaki dan izazov, bukvalno svaki. Kako ću da reagujem, a da možda malo odstupim od svojih ideala, verovanja, jer ipak je ovo sve druga percepcija sveta, košarke i razumevanja života i svega ostalog, pa i ja moram da se prilagodim. Mnogo treba priče, strpljenja, nekad sam ga manje imao, pa sam se ponekad i obračunavao na razne načine, ali mislim da sam sada pametniji“, kaže Obradović.
Možda je upravo ta osobina i bila uzrok da se sve dobre stvari dese brzo, u razmaku od samo godinu i po dana, pošto je Saša sredinom decembra 2021. preuzeo „kneževe“, a od tada…
„Jeste se brzo desilo da praktično u roku od godinu dana i budemo i na Fajnal-foru i uđemo u plej-of, pa čak i taj istorijski Kup koji nikad nisu osvojili je tu došao. Nekako sve zajedno. Meni imponuje što sam deo svega toga, što sam sticajem i dobrih okolnosti, ne samo zbog svojih sposobnosti, dođem u pravu priliku da iskažem i svoj potencijal“.
Ipak, svestan je trener i da u Francuskoj i dalje mora da „guli“ da bi stigao reputaciju jednog drugog kluba iz Vilerbana.
„Svi to negde vezuju kao eto mi smo Monako, mi imamo para i ne plaćamo porez, sve možemo da ostvarimo. Pa to imaju i druge ekipe i Efes i Milano, Fener, svi su budžetski bolji od nas, pa nisu opet tamo gde su ih možda svi projektovali. Bez obzira na sve, Asvel je i dalje broj jedan ovde, što se tiče istorije i košarkaške sredine, grad ima taj imidž“, jasan je Obradović.
Međutim, to mu ne skreće pažnju sa onoga što je urađeno u Evroligi, gde je merilo za evropsku košarku i najveće, a sito za uspeh najfinije.
„Dobro, otom-potom šta će biti dalje, ali i ako bi se sada zaključila sezona, bar što se tiče Evrolige, to je nenormalan uspeh i dalje treba pričati. Negde nekako osećam da ljudi to manje poštuju. S jedne strane mi je možda malo i krivo, razumem da ima onih koji imaju određene pretenzije za ovim klubom, pa da malo umanjuju tvoj uspeh kao da je to najnormalnije i da je bilo očekivano da se desi. Svima njima mogu da kažem da je ovo nenormalan uspeh i ko god je mislio da je to lako, neka samo proba, da vidimo ko će gde da završi“.
Pitanje je naravno gde će sada i Monako da završi, ali je izvesno da njegovi igrači i trener veruju da mogu do kraja.
„Daje ti sigurno i razlog da veruješ da možeš još da praviš čuda“, zaključio je Obradović u razgovoru za Nova.rs.
BONUS VIDEO: Željko Obradović nakon bolnog poraza
