Partizan nije bio spreman za čudo.
Nedeljema je glavna tema u evropskoj košarkaškoj javnosti bio okršaj Real Madrida i Partizana. Prošlogodišnja plej-of serija donela je neverovatan dvoboj u kojem smo videli vrhunsku košarku, nestvarne preokrete i tuču u Madridu koja je preokrenula tok i situaciju u kojoj je Real bio nokautiran.
Madriđani su nakon toga postali prvaci Evrope, a ove sezone su na krilima tog uspeha i dolaska Fakunda Kampaca postali kaznena ekspedicija. Uprkos tome, niko nije otpisivao Partizan uoči utakmice. Izabranici Željka Obradovića bili su u seriji od pet pobeda i u vrhunskoj formi, pa su se mnogi nadali novom spektaklu.
Od spektakla na kraju nije bilo ništa. Real je razmontirao Partizan od prvog do poslednjeg minuta i razlika od 16 poena je mogla da bude i veća da je igračima Reala bilo važno da je jure. Umesto toga, spustili su papučicu sa gasa i u poslednjoj četvrtini igrali na autopilotu.
Partizan jednostavno nije imao nikakve šanse jer za početak nije uspeo da parira energetski svom rivalu. Velika potrošnja u meču sa Valensijom uzela je danak, a Partizan nema takav rezervoar kvaliteta kakav ima njegov protivnik.
Odbranom na ivici faula su odsekli spoljnu liniju, stalno kidisali na linije dodavanja i na taj način dolazili do velikog broja ukradenih lopti, a to je rezultiralo da se u Partizan uvuče nesigurnost.
Crno-beli su u jednom trenutku počeli da gube lopte i bez pritiska zbog svega što im je Real uradio, a sa druge strane nisu bilo dovoljno agresivni, nisu dobro koristili faulove i dozvolili protivniku da se od starta razigra.
Džanan Musa je to sjajno kažnjavao i napadao prodorima i time je otvorio prostor za mnoge druge stvari. Partizan je dobro branio Tavareza kada je na terenu, ali kombinacija Ćaćo Rodrigez i Vensan Poarije je pravila štetu lob pasovima i utrčavanjima na pikenrolu. Partizan je rešio i da se kocka sa šutom Kampaca koji ume da pogađa u serijama i isto tako da promašuje što se u ovom sluaju nije dogodilo.
Ne računajući Kabokla koji je šutevima za tri poena i realizacijom na obruču odradio još jedan sjajan meč, u redovima Partizana gotovo da nije bilo nikoga vrednog spomena. Solidne role imali su Tristan Vukčević i Balša Koprivica, ali su glavne opcije bile potpuno izolovane.
Real je od prve sekunde igrao agresivno na Panteru i Doužeru i naterao ih da se enormno troše još u fazi prevođenja, a Panter nije uspevao da se odvoji ceo meč od čuvara, najčešće Fabijana Kozera i da uputi iole pristojan šut.
To je uslovilo i nedostatak tečne igre u napadu, a dodatni problem je prdstavljala činjenica da ni Mateuš Ponitka ni Frenk Kaminski u sekundarnoj kreaciji nisu uspeli puno toga da urade.
Kod Kaminskog je primetno da mu fali i snage i energije posle problema sa povredom i da će mu trebati još vremena za povratak u ritam.
Tako smo na kraju umesto derbija dobili jednosmernu ulicu, ali razloga za brigu nema.
Partizan je serijom od pet pobeda stavio sebe u odličnu poziciju u borbi za plej-of, a sada mu slede i dve domaće utakmice protiv Virtusa i Asvela plus derbi na strani, koji se igra u istoj dvorani.
Uz to, igrači su dobili šamar otrežnjenja koji ne mora mnogo da boli i svest da je pred njima ogroman put i da ovaj tim mora još mnogo da radi da bi mogao da baci rukavicu u lice jednom Realu.
Strpljenje je sada glavna stvar koja je potrebna svima – prolazno vreme je za sada vrhunsko.
BONUS VIDEO Svi poeni Partizana u pobedi nad Valensijom
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare