0
Košarkaši Partizana suočavaju se sa ozbiljnom rezultatskom krizom, pošto su doživeli čak pet poraza u svim takmičenjima.
Verovatno se i Željko Obradović po prvi put u karijeri susreće sa ovako teškom situacijom, što se moglo zaključiti i po njegovom obraćanju na konferenciji za medije posle bolnog poraza od Bajerna u Areni rezultatom 78:79.
Partizanova užasna serija krenula je od 28. januara, kada je doživljen drugi poraz u večitim derbijima ove sezone, a Crvena zvezda je bila bolja sa 88:86. Nakon toga usledio je poraz Partizana od Monaka sa 85:70, pa neuspeh u Bolonji protiv Virtusa (88:84), so na ranu je dodao Split u Beogradu sa 67:74, dok se meč protiv Bajerna može smatrati možda i poslednjom opomenom za buđenje.
PROČITAJTE JOŠ:
Daleko od toga da je Partizan kroz sve ove mečeve izgledao samo loše i zabrinjavajuće, takvi su bili samo periodi u igri, dok je bilo i pozitivnih detalja. Međutim, fokus je ostao na onim manje lepim po „grobare“, koji nisu imali baš mnogo razloga za radost u proteklim nedeljama.
Kada je reč o utakmici sa Bajernom, koja je unapred bila viđena kao dobra šansa da se izađe iz krize, Partizan je imao sve u svojim rukama, ali je onda tu mogućnost prepustio Silvanu Francisku, koji je to iskoristio i dao trojku za pobedu.
Istini za volju, mogla je da uđe i trojka Kevina Pantera sa zvukom sirene, pa bi se sada verovarno drugačije pričalo o svemu, ali u košarci neretko sve stane baš u taj jedan potez ili malo sreće, koju Partizan i Panter sada nisu imali.
Partizan je skakački odgovorio Bajernu (33-33 u skokovima), odnos u izgubljenim loptama bio je odličan za oba tima (6-7), ali se ponovo pokazalo da crno-beli imaju problema sa kreacijom i asistencijama, kojih je bilo samo 13 (naspram 17 Bajernovih). Takođe, ni šuterski Partizan nije bio loš (51,3% za dva i 37% za tri), ali je Bajern imao 12/27 u šutu za tri, pa je na kraju jednom trojkom baš i prelomljen meč.
Partizan je na 49 sekundi pre kraja meča imao četiri poena prednosti i izgubio je na najbolniji način. To nije smelo da se dopusti, pogotovo ako znamo da je Obradović na 78:76 tražio faul nad Franciskom, koji se nije desio, pa je domaći tim kažnjen trojkom.
Da li je izostala dobra komunikacija ili su igrači odlučili da odigraju na svoju ruku, teško je reći, to znaju samo oni i Obradović, ali ovi porazu su svakako za ozbiljnu analizu.
Veliki usponi i padovi postali su zaštitni znak crno-belih, a tim iz Humske je ove sezone čak u 14 mečeva gubio sa 10 ili više poena. U devet takvih slučajeva su crno-beli uspeli da preokrenu i slave, dok su pet utakmica doveli do egala.
Sada je i sreća okrenula Partizanu leđa, iako je sada Partizan bio taj koji je imao dvocifreni plus u trećem periodu.
Očigledno je da nešto u crno-belim redovima ne štima najbolje, ni navijači nisu bili blagi nakon poraza od Bajerna, pa je prvenstveno na igračima da se zapitaju šta mogu bolje, a lista je poduža.
Zaključke o igri izvlačićemo na kraju sezone, ali u ovom trenutku je jasno da Partizan ne igra na nivou ekipe koja može da pobedi nekoga u Top 8 fazi ili kasnije na Fajnal-foru.
Ni uloge u ekipi više nisu tako jasno podeljene. Kevin Panter je podigao formu, ali ni on ni Zek Ledej nisu konstantno na nivou na kom se očekivalo da će biti kao nosioci. Džejms Naneli i Pi Džej Doužer takođe ne mogu da pokrpe stalno sve rupe, dok Frenk Kaminski i Bruno Kaboklo ne odmenjuju Matijasa Lesora na najbolji način.
Možda je ta, u pozitivnom smislu, ludačka energija Lesora i na terenu i malo van njega ono što je potrebno Partizanu.
Njegov izostanak se i te kako oseća, jer sada Partizan ima Kaminskog koji je ofanzivno sila, dok u defanzivi nije ni blizu vrhunskog nivoa, a kod Kabokla se čak može reći da je obrnuto.
Prethodnih dana pričalo se i o Mateušu Ponitki i o srpskim igračima koji bi morali da pokažu i doprinesu više na terenu, ali već je vreme da se priča i o Džejlinu Smitu, plejmejkeru ili beku koji je došao krajem decembra u Beograd.
Od dolaska u novi klub, Smit je igrao na 10 utakmica, dok je čak pet porpustio, a samo je protiv Krke i Fenerbahčea imao dvocifreni poenterski učinak. Naravno, Smit nije doveden da bude glavni strelac ovog tima, ali zato valja istaći da je samo jednom imao preko tri asistencije i to na debiju protiv Mornara (4). Ni defanzivno Smit ne pravi razliku, u šutu za tri mu za sada baš ne ide, pa je pitanje i koliko će Obradović imati strpljenja za njega, te kakvu će ulogu imati u nastavku sezone.
Za sada, Smit nije pokazao gotovo ništa da bismo mogli da kažemo da je dostojan dresa Partizana, što ne znači da se to neće promeniti u nastavku sezone.
Partizan se odavno već oprostio od prvog mesta u ABA ligi na kraju regularnog dela sezone, ali posle Bajerna doveden je u pitanje i plej-in u Evroligi. Crno-beli su trenutno na skoru 12-14, van plej-in zone su i čini se da je borba za plej-of, odnosno prvih šest mesta, sada u domenu velikih čuda.
Međutim, Partizan je i dalje u priči za plej-in fazu, a suvišno je pričati koliko je bitno pokušati da se dođe do sedmog ili bar osmog mesta, jer timovi će sa tih pozicija sigurno biti u prednosti kada se bude igralo za prolaz među osam najboljih.
Do kraja regularnog dela sezone u Evropi, Partizan ima pet utakmica kod kuće i tri na strani, što su ohrabrujuće vesti za crno-bele. Međutim, velike ekipe moraju da pobeđuju i u gostima, a u prethodnom periodu se videlo da je Partizan i u Areni postao ranjiv, čak i kada Split odigra odličnu utakmicu.
Sada sledi pauza od tri nedelje u Evroligi, ali za to vreme Partizan će pokušati da osvoji Kup Radivoja Koraća, gde trofej brani Crvena zvezda. Pomenuto takmičenje sigurno ne dolazi u povoljnom trenutku za crno-bele, ali je u isto vreme i odlična šansa da se sa titulom zaleče rane i da ona bude podstrek za ključni deo sezone.
Da je sve izgubljeno – nije, to zna i Obradović, ali će ponovo morati da probudi iskru kod svojih igrača, da im pomogne da napreduju i povede ih tamo gde žele da budu. A šta žele, pokazaće delima, ne rečima.
