Foto: Starsport

Partizan igra sve bolje i bolje.

Krenulo je sporo, kilavo i sa mnogo pitanja u vazduhu. Dugo isčekivana Partizanova povratnička sezona u Evroligu probudila je velika očekivanja navijača, ali je sam početak sezone malo toga obećavao.

Pobede na mišiće u ABA ligi uz potpuni debakl od Albe u Berlinu bile su okidač za brojne sumnje. Zek Ledej je izgledao nezainteresovano, pojačanja nesnađeno, a igra kao porođajne muke, a ne ono što su navijači očekivali od Željka Obradovića i prilično snažnog rostera.

PROČITAJTE JOŠ

Ipak, kockice su polako počele da se slažu iz utakmice u utakmicu, a Obradović da svakom polako pronalazi uloge.

Već u meču sa Baskonijom se svideo napredak kod pojedinih igrača. Matijasu Lesoru kao jedinoj konstanti se pridružio Ledej i njih dvojica su postali ubrzo nabolji tandem u reketu u Evroligi.

Njihova kombinacija skoka, neverovatne energije, raznovrsnih rešenja u napadu i sjajne igre u odbrani dala je Partizanu preko potrebni energetski impuls.

Iako je i u trećem kolu protiv Armanija usledio poraz, neke stvari su počele da se naziru. Partizan je napadački bio izuzetno efikasan, promašaji su kompenzovani ofanzivnim skokom, a proradio je i Jam Madar.

Veliki upitnik je stajao iznad glave talentovanog Izraelca jer su mnogi bili skeptični da li može da u svom debiju na evroligaškom nivou da parira mnogo iskusnijim igračima.

Foto: Starsport

Ipak, Obradović je verovao u njega jer je kako je i sam rekao u pitanju je „pametan momak“, a Madar je iznenadio sposobnošću da iznova rasčlanjuje protivničke odbrane i doda novu dimenziju napadačkoj igri.

Ono što je možda još impresivnije, Madar je često bio inicijalna kapisla igre u tranziciji nakon što bi agresivnom odbranom terao rivale na izgubljene lopte.

Protiv Virtusa je proradio i Džejms Naneli koji se na samom startu mučio sa napadačkim ritmom. Nisu ulazili šutevi koje je Naneli kroz karijeru pogađao, a ni promašeno slobodno bacanje u završnici utakmice protiv Vitorije nije pomoglo.

Ipak, igrač takvog kalibra koji je u redove crno-belih stgao kao najbolji trojkaš u istoriji Evrolige je bio stprljiv kao i vera Obradovića u njega i brzo je počeo da zatrpava koševe rivala.

Partizan je tako podigao napadački nivo igre i postao najbolja trojkaška i generalno napadačka ekipa u dosadašnjem toku Evrolige.

U meču sa Žalgirisom, u kom sve nije teklo glatko zbog fizički snažnog rivala, Partizan je pokazao naznake i defanzivog napretka u segmentu koji je bio najproblematičniji. Možda je taj susret bio nabolji pokazatelj Obradovićeve vere u ovaj tim.

Foto: Starsport

Kevin Panter je samo nekoliko dana pre toga bio centralna tema svih priča zbog kriminalnog izdanja u meču protiv Mornara kada je promašo svih deset šuteva, a ni u susret sa Litvancima nije ušao sjajno jer je promašio prva dva.

Ipak, već u narednih nekoliko napada je Obradović igrao setove za Pantera koji je do kraja meča uprkos manjoj minutaži zbog problema sa faulovima ubacio sjajnih 26 poena ubacujući u koš svaki put kada bi sve drugo stalo.

U završnici je trener Partizana, kada je Žalgiris pretio da preokrene meč i kada je ekipa bla u napadačkom problemu loptu, stavio u ruke osporavanog Dantea Egzuma i sa nekoliko akcija koje je često koristio u ekipama koje je ranije vodio iskoristio sigurnost na lopti i sjajni atleticzam Egzum da kroz prodore i iznuđene faulove zatvori meč.

Kako sezona odmiče, polako se sve više igrača uključuje u igru i daju sve veći doprinos.

U napadačkom smislu, od nosilaca se još uvek čeka Janis Papapetru, ali Grk zasad radi sjajan posao kao defantzivac gde često igra na primarnim napadačkim opcijama ili kreatorima igre rivala, a u poslednjem meču protiv Mege je počeo da pogađa i neke prepoznatljive šuteve iz akcija dizajniranim za njega.

Uspeo je Obradović u tom meču da pronađe mnogo minuta i za mlađe igrače. Igralo se dosta za Koprivicu i Vukčevića, a iako je u dosta navrata to problematično izgledalo, poverenje koje im pruža i na najvišem nivou će pre ili kasnije dati rezultata.

Jasno je Obradoviću da će uskoro morati da nađe opcije za Ledeja i Lesora koji do sada nose najveći teret što je na duže staze neodrživo, a treba imati u vidu da se čeka i povratak Alena Smailaguća koji bi doneo opciju više.

Iako se često priziva još jedan plejmejker, deluje da Obradović iz meča u meč pronalazi sve više rešenja da kroz sistemske akcije stavi igrače u idealne pozicije.

Iako je broj asistencija i dalje prilično mali u odnosu na broj poena, mnogi napadi koji se završavaju individualnim akcijama su zapravo dizajnirane kombinacije u kojima se posle serije blokova, ukrštanja i uručenja svesno kreiraju mismečevi za najbolje napadače poput Pantera ili Nanelija iz kojih dolaze poeni, statistički neasistirani, ali plod kreacije u napadu.

Tu u organizaciji vidimo i učešče sekundarnih kreatora poput Danila Anđušića, koji često iz drugog plana zavrti pikenrol sa visokim igračima i tako kreira poene za Partizan.

Uskoro se očekuje i povratak Alekse Avramovića koji je kod Željka značajno unapredio svoju igru i koji može u velikoj meri da promeni tempo utakmice svojom agresivnošću u odbrani i napadu.

Kockice se polako slažu, a ključ u svemu tome jeste poverenje koje Obradović ima u ovaj tim i proces koji je pokrenuo.

Navijači to za sada prepoznaju i daju ogromnu podršku, pa bi u najavi mogli da gledamo sjajnu sezonu Partizana.

BONUS VIDEO Anđušić: Pustio sam Milicu Pavlović u svlačionici da naučimo Amerikance