0
Poluvreme koje je Partizanu bilo potrebno.
Pobeda na mišiće, energiju, gurku što bi se žargonski reklo. Takav utisak je na prvu loptu ostavila pobeda Partizana protiv Fenerbahčea u sedmom kolu Evrolige rezultatom 85:84 posle velike drame.
Veliki pritisak zbog lošijeg starta koji je u slučaju poraza mogao da otežava život Partizanu uz probleme zbog povrede kapitena Pantera i doselekcije i desetkovani Fenerbahče sa druge strane stovrili su i specifičan pritisak na igrače da je pobeda imperativ.
PROČITAJTE JOŠ
Iako je Partizan napadački dobro otvorio meč i pokazao da u kratkim intervalima može da bude suludo efikasan, odbrana na drugoj strani nije postojala i iskusna i uigrana ekipa čak i igrački osakaćena znala je da sa lakoćom održava priključak i sačeka prve znake napadačke slabosti crno-belih.
Kada su šutevi prestali da upadaju, a timski napad ustupio mesto soliranju, Partizan je brzo ostao u prašini i gledao u leđa Fenerbahčeu koji je u jednom trenutku imao priliku da kada su crno-beli bili u kontra-ritmu možda i reši utakmicu.
Bilo je to jedno od najgorih poluvremena Partizana ne samo ove sezone, već i u mandatu Željka Obradovića. Koliko god da je bilo igrački loše odigrano poluvreme, Partizan ga je izgubio sa svega devet razlike i time sebi dao priliku za preokret u nastavku, a sa druge strane Željko je dobio priliku da u pauzi na najplastičniji način pokaže igračima kako izgleda kada ekipa preskače fundamente, ne igra sa dovoljno energije i ne pokazuje znake agresivnosti u odbrani.
Problem koji je Obradović isticao od početka sezone, a to je pravljenje malih faulova kada ekipa nije u bonusu bio je bolno vidljiv i u prvih 20 minuta.
Igrači su igrali odbranu po principu da imaju najbolja mesta u hali da posmatraju protivnike koji sa lakoćom šutiraju, prave prodore, realizuju kontre bez pokušaja da makar faulovima iseku ritam protivničkog napada.
Međutim, u nastavku se mnogo toga promenilo. Iako je razlika na trenutak otišla i do 15 poena prednosti, utisak koji je situacija na terenu ostavljala bio je drugačiji.
Fenerbahče je imao problema da iskreira dobre šuteve, potpunosti su zavoreni Najdžel Hejs-Dejvis i Tajler Dorsi koji su dominirali u prvom poluvremenu, a odbrana je bila neuporedivo agresivnija i fokusiranija na ključne aspekte napada rivala.
Iskakanja su izgledala mnogo bolja, rotacije prilikom preuzimanja preciznije i procene ko od protivnika sme da ostane na šutu neuporedivo bolje.
I skok je u celini bolje funkcionisao što je posle utakmice konsatovao i Obradović apostrofirajući da u poslednjoj deonici rival nije imao nijedan ofanzivni skok.
U napadu je bilo problema sa realizacijom i par situacija u kojima je bilo lošije komunikacije, ali je Partizan mnogo pametnije ekploatisao probleme rivala napadajući njihove slabe tačke.
Ključna rola u nastavku definitivno je bilo izdanje Frenka Kaminskog. Partizan je uspeo da pronađe dobre uglove dodavanja i da iskoristi njegovo vanserijsko pozicioniranje na niskom postu i iskoristi dwefanizvne slabosti Motlija da izvuče faulove i izbaci ga iz igre što je bilo od velike važnosti. Motli je bio jedini igrač koji je Fenerbahčeu donosio napadačku dubinu jer je odlično napadao na niskom postu i iz otvaranja u pik igri i održavao kakav takav napadački ritam.
Kaminski je kakko je to posle meča za Nova.rs istakao Mića berić bio mozak operacije Partizanovog povratka.
Njegovim izlaskom je definitivno uništen i poslednji trag napadačkog ritma gostiju koji je sveden na idividulan rešenja, a Partizan surovo kažnjavao sve greške.
Da nije bilo nekih promašaja iz dobro iskreiranih akcija i da su pojedinci poput Pi Džej Doužera bili opušteniji, izbegla bi se i neizvesna završnica.
Tu je Partizanu falilo malo bolje ralizacije da izbegne dramu, ali je pritisak i značaj meča učinio svoje, a nedostatak Kevina Pantera bio je vidljiv jer je u pitanju jedini igrač koji nema nikakvu zadršku kada se lomi i olakšava život ostalima na terenu.
Ipak, Partizan je pobedio i trijumf je imao trostruki značaj.
Dva različita poluvremena bila su idealna pokazna vežba za igrače od kakvog je značaja pravi pristup pre svega na defanzivnom delu terena. Ekipa je shvatila da može da igra i više nego solidnu odbranu štp bi za ovakav napad koji je uprkos problemima i dalje elitan bilo više nego dovoljno.
I treće, ova ekipa može više nego solidno da kontoliše ofanzivni skok rivala. Iako, zbog agresivnih preuzimanja i iskakanja visokih neće situacija biti nikada idealna u tom aspektu igre i biće sporadičnih propusta, Partizanu je neopšhodno samo da problem svede na razumnu meru.
Uz sve to, pobeda je bila pravi melem na ranu i kako bi od nedelje roster trebalo da bude Jači za Bruna Kabokla, a Ponitka koji je pokazao koliko bi mogao da bude značajan počinje da igra, to bi uz povratak Kevina Pantera u dogledno vreme mogao da bude temelj za još jednu uspešnu sezonu.
BONUS VIDEO Kalinić pred meč sa Zvezdom
