Promene u igri Partizana koje bi mogle da preokrenu sezonu, Željko pokazao da ima nove adute

Kalamburu ove utakmice, definisanom sa nekoliko uzastopnih poraza koje je četa Željka Obradovića doživela izuzetno je prijala pauza u kojoj su se definisali problemi i čijoj se korekciji pristupilo u meri u kojoj je vreme dozvolilo.

Značaj ove utakmice je bio višestruk, jer je odigrana između dve ekipe koje su već duže vremena u nešto lošijoj formi, a u isto vreme ne tako daleko od pozicije koja vodi u plej-in. Posle pada istanbulskog avatara, beogradski crno-beli dele to famozno 10. mesto sa ekipom Valensije i u značajno boljoj energiji dočekuju nastavak svih takmičenja.

A kakav je to bio Partizan sinoć?

Partizan je utakmicu protiv Efesa odigrao u znatno boljoj energiji nego li u predhodnom periodu, na oba kraja terena, dok je donošenje odluka bilo sigurnije i kategoričnije.

Da li su sve stare greške i loše navike ispravljene - ne nisu, ali je angažovanje i koncentracija proizvela smirenost u momentima u kojim se meč lomio, pa je prevaga na kraju otišla na stranu domaće ekipe i nešto mirnije završnice na koju košarkaška javnost nije navikla ove sezone kad je reč o beogradskim crno-belima.

Partizan i dalje ima problem u branjenju pika i definisanju pozicioniranja i aktivnosti igrača na strani pomoći, iako smo svedočili nešto nižem iskakanjem visokog igrača na liniju prodora, a samim tim i nešto kraćom putanjom za “recovery”.

Generalno govoreći, problem počinje sa činjenicom da su Partizanovi centri gabaritniji, te samim tim i sporiji od konkurencije i zbog toga to vraćanje u srce reketa daleko duže traje. Nastavak agonije definisan je lošim odlukama na strani pomoći koja neretko ide sa prvog pasa, ili ako dolazi sa slabije strane kašnjenjem ili lošim pozicioniranjem. Svaki put kada se zatvorila linija spuštanja “roll” igrača u reket, Partizan je vajdio.

Drugi primetan detalj u Partizanovom napadu je način na koji se igra “pick and roll”. Novina je formulisana “blokom za blokera”, koja je otvorila nekoliko novih opcija kako za upošljavanje visokog igrača unutar reketa, a možda bitnije otvaranje novog ugla za ulazni pas na niski post. Ovakva odluka je definitivno uzrokovana načinom na koji je do sada ova akcija igrana, u kojoj su primarni igrači sa loptomi Kevin Panter i Pi Džej Doužer uglavnom napad završavali individualno i najčešće šutem sa poluodstojanja.

Poseban dobrinos kvalitetu crno-bele ofanzive dali su Aleksa Avramović i Danilo Anđušić.

Količina poena koji su njih dvojica postigli protiv dvostrukog osvajača Evrolige je svakako bitna, ali je mnogo bitniji način na koji su neke svoje poene kreirali, a to je probijanjem prve linije odbrane driblingom. Ovakav način napada donosi nešto veće pomeranje odbrane i kreiranje nešto otvorenijih šuteva sa perimetra.

Zek Ledej je odigrao fantastičnu utakmicu, a glavni utisak je maksimalan stepen sigurnosti koje je imao u svoje odluke. Ovom igraču nikada nije manjkalo energije niti želje, problem je bio u tome što je birao loša rešenja, a najveći utisak sa utakmice sa Efesom je njegovo samouvereno prevođenje lopte preko čitavog terena i završavanje akcije sa autoritetom. Moramo pohvaliti i očigledan napredak i rad na aspektu ofanzive na niskom postu, gde je “drop step” dosta bolji, sigurniji i brži, te osvešćenje i upotreba “running hook shot-a” kao alternativa za stvaranje separacije od direktnog čuvara. Sve su plusevi u igri na kojima beogradski klub može i u narednom periodu da profitira.

Evropska saga Partizana od sedm mečeva se nastavlja gostovanjima u Milanu i Barseloni, posle kojih sledi serija od 5 mečeva gde će se samo jedanput ići na gostovanje Albi iz Berlina.

Odbranom domaćeg terena, uz jednu pobedu na gostovanjima, može biti dovoljno da se obezbedi učešće u doigravanju koje se može posmatrati kao realan uspeh beogradskog predstavnika.

PIŠE Viktor Sadiković

BONUS VIDEO