0
U planovima Novaka Đokovića nikada nije ni postojala.
Poručio je između redova da će igrati dok ga ne iznesu sa terena, dok više ne bude mogao da stoji na nogama. I to na obe, jer i sa jednom ne prestaje da igra na izuzetno visokom nivou.
Ako niste nikada osetili grč u zadnjoj loži, prvo blago vama. Drugo, probajte da toliko trčite ili da budete do te mere dehidrirani da shvatite kakav je to bol. Evo jednog pokušaja da opišemo bol koji Novak Đoković oseća u toku mečeva.
PROČITAJTE JOŠ
Prosto u tom trenutku ne možete da razmišljate, samo želite da bol prestane. Vapite čitavim bićem da prestane, svest se sužava samo na to kako da se problem reši u tom trenutku.
Pokušavate da ispravite nogu, skakućete na drugoj ili je ispravljate preko stolice. Pokušavate da je ispravite toliko da mišić ponovo vrati svoj nenapregnuti oblik jer u svakom trenutku pulsira od preopterećenja.
Imate utisak kao da se velika lopta mišića odjednom spušta i opušta, a onda neverovatno olakšanje kada sve konačno prođe. Jedini problem? Ne znate kada će se to opet desiti, zadnja loža je toliko neugodna da se dešava da vas budi iz sna (kao što je autor ovog teksta doživeo), možete čak i da padnete na pod jer shvatate da je to najbolji način da se potpuno ispravite. Onda neumitno pravite lagane, oprezne korake.
E, zamislite sada ovo – to je bio grč. To nije bilo kidanje mišića, to nije bila povreda koja dolazi nakon brutalnih gladijatorskih borbi, to nije nešto što potencijalno ostavlja duge ili trajne posledice… To je bio samo običan grč.
Za Novaka Đokovića predaja nikada nije bila opcija. Štaviše, ovo stanje je dodatna motivacija, deluje da želi pokaže sebi, ali i svim ostalima da može da savlada i ovaj izazov. Osvajao je turnire čak i sa povredom trbušnog mišića, sada želi da to uradi i na jednoj nozi. Osvajao je turnire kada se suočavao sa poenom šampionata, sada želi da to uradi igrajući na prstima. Osvajao je turnire čak i u toku velikih emotivnih izazova, sada želi i tako što će brinuti o svakom koraku.
Kako, sada, izgleda meč iz ugla Novaka Đokovića? Pokušava da uzima što je moguće manje medicinskih pomagala, tek kada „ode u crveno“ onda odlučuje da zavapi ka fizioterapeutu. Isprva je dobra vest protiv Grigora Dimitrova (7:6(7), 6:4, 6:3) u trećem kolu Australijan opena bila što je od Miljana Amanovića zatražio – kapi za oči. Pomislismo onako za sebe „Na to smo bar navikli“. To je najbezazlenija moguća stvar, pa onda čak i prokomentarišemo graktanje galebova (doduše, bilo je originalnih određenja šta radi galeb).
Onda je krenulo polako grčenje, grimasa je izgledala u skladu sa onim kako se grčila noga. Bol je jedna od manifestacija koja se najlakše očitava na čovekom licu i to je teško sakriti. Ponovo kada smo gledali više od tri, četiri ili pet hiljada sati nekog čoveka na televiziji.
Dakle, Novak kreće u meč bez ikakvih sredstava protiv bolova. Ubrzo kreću bolovi, a onda je potrebno 20 do 30 minuta da lekovi prorade.
„Počne dobro sa povredom, a onda dođe do nekog pokreta, pa se pogorša. Prorade pilule, to radi neko vreme, a onda ne, pa opet. To je rolerkoster, iziskuju mnogo energije sa moje strane da bih ostao u idealnom stanju. To moram da prihvatim, zahvalan sam što mogu da igram. Pre turnira je izgledalo da to neće biti slučaj.“
I ponovo – predaja nije opcija.
„Nisam hteo da se povučem, hteo sam da da vidim kako ću se osećati na terenu. Prvi meč je bio dobar, a onda sam u sledeća dva imao problema. Ipak, uspeo sam da preživim to.“
I došli smo do dela kada popije lekove. Neposredno nakon toga usledi masaža koja bi trebalo da mu pomogne da izgura tih 20, 30 minuta do ublažavanja pritiska.
Ali, onda kreće prava zagonetka, pravo pitanje koliko zapravo poznajete svoje telo. To je ono kada mi kod kuće osetimo da „duvamo topao vazduh kroz nozdrve“ i da se razboljevamo ili kad shvatimo da smo preumorni jer ne možemo da izbacimo rečenicu.
Na najvišem nivou mora da se savršeno zna svaka i najmanja dobra ili loša stvar koja vam se dešava u organizmu, nema tu mnogo prostora za „ma, proći će“. Za sportistu je telo hram, izvor prihoda, lopata, sredstvo rada, bankomat, osnova… Šta god da vam padne napamet nećete pogrešiti.
Ipak, prava žurka počinje kada vam ponestane opcija. Ne može Đoković da zove medicinski tajm-aut svako malo. Može da dobije neku kraću masažu od minut samo još jednom u toku susreta (sećate se kako je Endi Mari poludeo kada ga nisu pustili u toalet u tri ujutru), ali i mora da pravilno balansira sa pilulama.
Možda bi znanje jednog farmaceuta ili čak anesteziologa dobro došlo Đokoviću na ovom turniru.
Uz sve to – nema pravo na grešku.
Njegov cilj na ovom turniru je što bi rekao Džon Mekinro: „Najlakše je osvojiti grend slem titulu, samo izađeš sedam puta na teren i sedam puta pobediš“.
BONUS VIDEO Poen Đokovića koji je podigao publiku na noge
