Naučnici nemačkog Instituta za biohemiju (IBC) na čelu sa hrvatskim naučnikom Ivanom Đikićem možda su otkrili slabu tačku koronavirusa.
Na stranicama tog Instituta objavljeno je saopštenje u kojem se navodi da su naučnici s IBC-a u saradnji s drugim timovima identifikovali proteazu (PLpro) virusa SARS-CoV-2 sličnu papainu, koja je esencijalni viralni enzim i potencijalna slaba tačka koja bi mogla biti svojevrsna Ahilova peta novog koronavirusa, prenosi hrvatski Index.
PLpro je potreban za procesiuranje viralnih polipeptida i sastavljanja virusa u ljudskim ćelijama. Uz to, virus SARS-CoV-2 koristi taj enzim kako bi prigušio imunološki antiviralni odgovor tela, što pomaže virusu da modulira imuni sistem zaražene osobe u sopstvenu korist. Na taj način virus se može lakše multiplicirati i širiti dalje, navodi se u saopštenju.
Tim naučnika je demonstrirao da se farmaceutskim targetiranjem PLpro-a nekovalentnim inhibitorom GRL-0617 može blokirati širenje virusa i na taj način pojačati antiviralni imunitet u ljudskim epitelnim ćelijama, koje su primarno mesto ulaska patogena u ljudski organizam. Rezultati studije su sada javno dostupni.
„Naši rezultati otvaraju uzbudljivu mogućnost terapeutske strategije koja se temelji na ‘dvostrukom udarcu’ targetiranjem PLpro-a: zaustavljanjem širenja virusa i jačanjem ljudskog imunog sistema u isto vreme“, pojasnio je Ivan Đikić, direktor IBC-a i glavni autor ovog naučnog rada.
Pročitaj i:
„Kako bismo došli do ovog dubokog uvida, kombinovali smo biohemijsko, strukturalno i funkcionalno znanje na našem Institutu. Izuzetno sam zahvalan timu koji je postigao puno u vrlo kratkom periodu. Naša istraživačka saradnja s Institutom za medicinsku virologiju pod vođstvom Sandre Ciesek bila je kritična u pokazivanju kako inhibicija PLpro-a zaustavlja virus“, rekao je Đikić.
Uz to, ostali naučnici u Frankfurtu, Minhenu i drugim delovima Nemačke doprineli su ovom istraživanju eksperimentalnim podacima, reagensima i savetima.
Ovi rezultati omogućuju puno naučno opravdanje za dalja klinička istraživanja u kojima bi se PLpro novog koronavirusa ciljano „napadao“. Tako jedna klinika u SAD-u trenutno sprovodi kliničko testiranje famotidina kojim se targetira PLpro kod pacijenata zaraženih Covidom-19.
Ipak, ciljano delovanje famotidina na virusni PLpro-a još nije potvrđeno.
„Moramo biti posebno oprezni kod kliničkog ispitivanja na pacijentima jer bi odgovor njihovih organizama na anti-PLpro terapiju mogao da varira u zavisnosti od toga da li je primenjen u ranim ili kasnijim stadijumima Covida-19“, naglašavaju Đikić i Ciesek.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare