Podeli
Foto:EPA-EFE/RDIF

Bogate države sklopile su ugovore o kupovini dve milijarde doza vakcina protiv koronavirusa, što bi već sada moglo da dovede do ograničenosti zaliha za sledeću godinu. Sa druge strane, međunarodne organizacije pokušavaju da siromašnim i srednje razvijenim zemljama omoguće pristup vakcinama, ali za to još uvek nemaju dovoljnu podršku bogatih zemalja.

Većina stručnjaka kaže da se krajem 2020. ili početkom 2021. godine može odobriti vakcina protiv korone i da je neophodno da pre toga ona prođe sveobuhvatna klinička ispitivanja treće faze, čime bi bila garantovana njena sigurnost i efikasnost (Rusija je odobrila vakcinu za ograničenu upotrebu, ali nije završila treću fazu ispitivanja).

Međutim, rane narudžbine već su u opticaju. Sredinom avgusta, SAD su obezbedile 800 miliona doza za najmanje šest vakcina koje su u razvoju, sa mogućnošću da nabave još milion.

Velika Britanija je najveći kupac vakcina po glavi stanovnika sa 340 miliona doza, što je oko pet doza po svakom građaninu. Države Evropske unije, koje su grupno zaključile sporazume, i Japan napravili su dogovor o nabavci više stotina miliona doza. Pometnja oko nabavke vakcina naterala je stručnjake na apel vladama da se distribucija vrši ravnomerno širom sveta.

“Pandemije se nećemo osloboditi sve dok to ne uradimo širom planete”, izjavio je Mark Fajnberg, šef Međunarodne inicijative za vakcinu protiv side.

Svetska zdravstvena organizacija
Foto: EPA-EFE/MARTIAL TREZZINI

Direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus nedavno je izjavio da se mora sprečiti “vakcinacioni nacionalizam”.

“Situacija podseća na epidemiju gripa H1N1 iz 2009. godine kada je nekolicina bogatih zemalja kupila većinu zaliha vakcine”, kaže Ričard Hečet, šef  Koalicije za inovacije i spremnost protiv epidemija (CEPI), fonda sa sedištem u Oslu, koji je osnovan za finansiranje i koordinaciju vakcina protiv epidemija i koji je podržao razvoj devet vakcina protiv koronavirusa.

Hečet dodaje da će, ako vakcine protiv koronavirusa budu raspoređene na način kao što je to bilo 2009. godine, pandemija duže trajati i postoji verovatnoća da će se izgubiti više ljudskih života.

Međunarodni napori

Glavni međunarodni napor da se obezbedi snabdevanje vakcinom jeste zajednički fond COVAX, koji predvodi Gavi- ženevska fondacija koja se bavi donacijom vakcina zemljama sa nižim prihodima, zajedno sa CEPI i SZO. Cilj je da se obezbedi dve milijarde doza vakcina. Jedna milijarda je za 92 zemlje sa niskim i srednjim standardom koje čine polovinu svetske populacije. Vakcine će ove zemlje koštati malo ili ništa. Ostalih milijardu doza je za 75 bogatih zemalja, koje će same da ih plaćaju.

COVAX je već imao narudžbine, poput ugovora o kupovini 300 miliona doza vakcina, koje će razviti Univerzitet Oksford u Velikoj Britaniji i farmaceutska kompanija AstraZeneka. Međutim, nisu prikupili ni blizu 18 milijardi dolara, koliko je procenjeno da treba da daju donatori, kako bi povećali proizvodnju i isporučili dve milijarde vakcina. Pojedine države su, poput Britanije, pokazale interesovanje da se pridruže COVAX-u, ali malo njih se priključilo.

Iz COVAX-a kažu da gledaju kako da rasporede vakcine, uključujući i zemlje koje su već potpisale ugovore direktno sa proizvođačima. S tim u vezi, Hečet se nada da će zemlje biti transparentne u vezi sa ugovorima koje su sklopile.

“Ne smatramo zemlje koje imaju bilateralne sporazume negativcima”, kaže on, već je ideja da se preko organizacije ograniči količina država koje su već kupile za sebe.

Neke od zemalja sa nižim i srednjim prihodima, poput Brazila i Indonezije, već su napravile sporazume o kupovini vakcina koje su u trećoj fazi ispitivanja. Institut za serume u Indiji potpisao je licencu sa Oksfordom za proizvodnju oko milijardu doza godišnje.

Pojedini aktivisti i naučnici predlažu da vlade forsiraju domaću verziju vakcina preko dobijanja licenci, što je u skladu sa načelima Svetske trgovinske organizacije koja dopušta licenciranje ovakvih patenata, sa čim se ne slaže Fajnberg koji naglašava da je licenca besmislena kada se radi o vakcinama, jer se teže pravi od običnih lekova.

“Nije realno da svaka država posebno pravi svoju vakcinu”, zaključuje Fajberg i poziva na saradnju između vlada i proizvođača vakcina.

Procena kapaciteta

Ukoliko se odobre sve potencijalne vakcine, do kraja 2021. godine na raspolaganju bi bilo preko 10 milijardi doza.

“Većina njih biće proizvedena u SAD ili Evropi, ali te brojeve treba uzeti sa rezervom. Za neke mislim da su previše optimistični”, objašnjava Džefri Almond, vakcinolog i stipendista Univerziteta Oksford, koji je i ranije predvodio tim francuske kompanije Sanofi Pasters u proizvodnji vakcine. On dodaje da se mnoge vakcine zasnivaju na tehnologiji koja nikada nije dovedena do nivoa kojem se kompanije nadaju.

Erfiniti, firma za analizu tržišta prirodnih nauka u Londonu procenjuje da će milijardu doza biti dostupno do poslednjeg kvartala 2021.godine. Od maja do juna 2020. godine CEPI je anonimno anketirala 113 proizvođača pojedinih komponenata i procenila da će broj vakcina na kraju 2020. biti između dve i četiri milijarde. (Obe procene biće promenjene ukoliko kompanije povećaju svoje proizvodne kapacitete).

Mnoge vakcine, poput onih koje proizvodi Moderna, Pfizer i Novavax trebalo bi da se daju u dve doze. Firma Džonson i Džonson namerava da testira vakcinu, koja će biti dovoljna u jednoj dozi, dok AstraZeneka i Oksford planiraju da testiraju vakcinu u obe varijante.

Finansijski detalji ugovorenih kupovina ostaju u tajnosti.

“Malo se zna o načinu finansiranja vakcina, dok su mnogi kupoprodajni ugovori pod velom tajnosti”, kaže Dankan Metjus, specijalista za patente na londonskom Univerzitetu Kraljica Meri.

Jasno je da će se cena vakcine razlikovati. SAD u skladu sa ugovorom plaća manje od četiri dolara po vakcini koju proizvodi AstraZeneka, ali čak 25 dolara za svaku koju je proizvela kompanija Moderna. Nije poznato da li zemlja može da obustavi kupovinu ukoliko se vakcina u međuvremenu pokaže kao nedovoljno efikasna, ili u suprotnom da kupe dodatne doze pre drugih.

Komentari

Vaš komentar