Podeli
Foto: David Lienemann/CNP/AdMed / Sipa Press / Ludovic MARIN / AFP / Profimedia

Francuski predsednik Emanuel Makron suočiće se sa glasačima 2022. godine, a možda bi nekoliko lekcija mogao da nauči iz nedavno održanih američkih izbora.

Pročitajte još:

Makronov rendezvous sa građanima Francuske se približava, a podrška naočitom francuskom lideru sve je nestabilnija. Makronu bi zato možda bilo pametno da dobro analizira pobedu demokrate Džoa Bajdena koji je, po svemu sudeći, uspeo da savlada na izborima aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa.

Makron će se, kao i Bajden, najverovatnije suočiti sa populističkim kandidatom sa desnice, liderkom Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen. Pobednik će u džep staviti ključeve Jelisejske palate i već je vreme za pripremanje izbornog terena.

Foto: EPA-EFE/SEBASTIEN COURDJI

Ako Makron odluči da se kandiduje za još jedan mandat, on će zapravo biti delom Tramp, delom Bajden u francusko-američkoj analogiji. Kao Tramp će morati da brani rezultate svoje vlade u upravljanju jednom od najvećih kriza u poslednjem veku koju je uzrokovala pandemija, ali će takođe i kao internacionalista biti suočen sa populistkinjom koja se, po prirodi stvari, mnogo bolje snalazi u svetu u kojem istina više nije najvažnija.

Politko je izdvojio nekoliko lekcija iz američkih izbora koje bi francuskom predsedniku mogle pomoći da odnese pobedu, kao i Bajden.

Referendum ni u snu

Jedan od najvećih rizika sa kojima se sučeljavaju lideri koji se kandiduju za drugi mandat je da se izbori pretvore u referendum o njihovom prvom mandatu i njima kao ličnostima, umesto da bude takmičenje dva politička programa.

Makron bi ovde mogao da uči na Trampovim greškama – da dobro analizira Trampovu kampanju i pronađe greške u koracima zato što se i on, kao i Tramp, bori za reizbor i, kao i Tramp, relativno je nepopularan.

Foto:EPA-EFE/Andrew Harrer

Čak su im i rejtinzi slični, nešto više od 40 odsto, i obojica su na jedan ili drugi način uspeli da izazovu hostilnost kod dela birača. Otuda politički analitičari smatraju da bi Makronu svakako bilo pametnije da izbegne centralnu poziciju u kampanji i skloni se u stranu kako ga nepopularnost ne bi koštala drugog mandata.

Sa druge strane, upravo će to biti jedan od najvećih izazova za Makrona. Za razliku od Trampa koji je bio kandidat republikanaca, Makron je srušio dominaciju tradicionalnih konzervativnih i socijalističkih stranaka u francuskoj politici i postao predsednik bez strukturalne podrške etablirane stranke ili bilo kakvog surogata koji bi mu obezbedio takvu zaleđinu.

Foto: EPA-EFE/ABDULMONAM EASSA / POOL

Pročitajte još:

Za razliku od Amerike gde Kongres nosi značajnu moć, hiperkoncentracija moći u poziciji francuskog predsednika takođe ne nudi institucionalne strukture koje bi poslužile kao tampon zona – onako kako to Kongres SAD čini – i neutralisale deo opterećenja za Makrona.

Makronov pokret Republika u pokretu nije sazreo u snažnu političku silu, niti iznedrio istaknute ličnosti koje bi se etablirale u političkoj areni. Čak je i Makronov premijer duboko u senci predsednika – i Makron tako ostaje dominantna politička ličnost na koju se fokuira najveći deo mržnje i frustracije građana.

Glasači nisu na Tviteru

Jedan od Bajdenovih pomoćnika iz kampanje rekao je za CBS njuz da se tim demokratskog kandidata fokusirao na probleme stvarnih ljudi umesto na kontroverze sa Tvitera.

Jedna od Bajdenovih ključnih poruka bila je o zaceljivanju zemlje posle četiri godine politike koja je produbljivala podele.

Foto:Tanjug/AP Photo/Carolyn Kaster

Makronu se neretko spočitava da mu nedostaje empatije, za razliku od Bajdena, i to usred očajničkih pokušaja da ujedini zemlju u jeku pandemije koronavirusa i terorističkih napada. Nezadovoljstvo posle protesta Žutih prsluka takođe je još uvek osetno.

Najveći problem je što Makrona otkada je postao predsednik optužuju da je “predsednik bogatih”, potpuno otuđen od problema običnih ljudi i, povrh svega, okružen jednako otuđenim tehnokratama. Ako želi da pobedi, moraće da pronađe način da popravi taj imidž.

Integritet izbora pre svega

Francuska ekstremna desnica kojoj pripada i Nacionalno okupljanje Marin Le Pen jasno je izrazila podršku Trampu na američkim izborima, a nije se libila ni da podrži njegove pokušaje da opstruiše legitimitet izbornog rezultata.

Le Pen je rekla da “apsolutno ne priznaje” Bajdenovu pobedu, a jedan od poslanika sa desnice na Tviteru je poručio da je kandidat demokrata Dejvid Koperfild, a ne Bajden, kada se “magično pojabilo desetine hiljada glasova” za njega.

Foto: EPA-EFE/SEBASTIEN NOGIER

Zasad nema nikakvih indicija da francuska desnica priprema teren za diskreditovanje izbornog procesa 2022, mada nimalo nije nemoguće da se situacija brzo promeni.

Neki pripadnici Nacionalnog okupljanja održavaju vezu sa Stivom Benonom, jednim od Trampovih stratega na izborima 2016. godine kada je pobedio, a koji je optužen da je upravljao čitavom mrežom lažnih vesti i dezinformacija na društvenim mrežama u vreme izbora 2016.

Makron i njegov tim, doduše, imaju iskustva sa tim; i francuski predsednik je tokom kampanje 2017. godine bio meta hakera za koje se pretpostavlja da su iz Rusije.

BONUS VIDEO

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar