0
Američki predsednik Donald Tramp danas je izvojevao važnu pobedu nedelju dana uoči predsedničkih izbora u SAD - njegov kandidat Ejmi Beret postavljena je za sudiju Vrhovnog suda, pomerivši udesno ideološku ravnotežu u devetočlanoj instituciji gde će sada sedeti sedi šest republikanaca i troje demokrata.
Pročitajte još:
Vrhovni sud SAD odlučuje o ustavnim, ljudskim i svim drugim pravima Amerikanaca, donosi presude pitanjima koja tradicionalno nose žestoke polemike i ideološke sukobe i oblikuje maltene sve aspekte svakodnevnog života.
Posle zbrzanog i kontroverznog dolaska sudije Ejmi Koni Beret, američko društvo teško da će biti bolje. Sa šest duboko konzervativnih sudija, donekle je razumno očekivati da Americi sledi period erozije ljudskih prava i nejednakosti, iako je sudija Beret dala sve od sebe da se predstavi u drugačijem svetlu.
Glavni sudija Džon Roberts, u trenutku kada sudu počinje novi mandat, više nema odlučujući glas u vrlo neizvesnim slučajevima kao što je dosad imao.
Iako važi za konzervativca, u onim važnim slučajevima za američko društvo, glasao je sa liberalima. Primera radi, glasao je za zaštitu takozvanih “sanjara”, dece ilegalnih imigranata rođene u SAD koje je Trampova administracija pokušala da deportuje u zemlje porekla. Roberts je podržao i važan presedan kada je reč o abortusima a podržao je i zabranu crkvenih okupljanja u vreme pandemije koronavirusa. Sa dolaskom Beretove, više neće imati većinu.
Nedelju dana posle predsedničkih izbora, Sud će po treći put slušati žalbu republikanaca o takozvanom Obamakeru, zakonu o zdravstvu koji je trebalo milionima Amerikanaca da priušti zdravstvenu zaštitu. Sud je 2012. sa 5 prema 4 glasao za zakon, a Roberts je imao odlučujući glas. Ovoga puta, ishod bi mogao da bude – i po svoj prilici će i biti – drugačiji.
Beretova je u Vrhovni sud došla posle smrti liberalne ikone Rut Bejder Ginsburg koja je Trampu i republikancima bila trn u oku već duže vreme. Smrt „oglozlašene RBG“ pokrenila je gadnu političku borbu oko izbora njenog naslednika. Demokrate su znale šta ih čeka. Predsedavajući Senata Mič Mekonel je odmah po smrti Bejderove najavio da će Senat glasati o Trampovom kandidatu do kraja godine.
Njegova odluka je dijametralno suprotna od one donete 2016. kada gotovo godinu dana nije dozvoljavao raspravu o kandidatu tadašnjeg predsednika Baraka Obame za mesto u Vrhovnom sudu. Sudija Merik Garland je bio veoma cenjeni liberal koga su republikanci ranije hvalili kao kandidata koji bi im se svideo, makar i dolazio od demokratskog predsednika.
Mekonelovo objašnjenje tada bili su predstojeći predsednički izbori koji će omogućiti biračima da izaberu kakvog Vrhovnog sudiju žele. Sada, kada se situacija promenila, Mekonel je jasno stavio do znanja da neće uraditi ništa slično.
Tramp, koji je do sada postavio već dvoje konzervativnih i kontroverznih sudija iskoristio je priliku i predložio duboko religioznu protivnicu abortusa, ženu koja se deklariše kao ustavni „originalista“.
Zvuči čudno, i zvučalo je i Senatu pred kojim je održano saslušanje sudiji Beret, te je ona objasnila da to znači da „interpretiram Ustav kao zakon, da tekst Ustava tumačim kao tekst i da razumem značenje koji je taj tekst imao u vreme kada je ratifikovan. A to značenje se nije promenilo vremenom i nije na meni da ga menjam ili utičem na njega.“
Sa Beret u svom sastavu, većinski konzervativni Vrhovni sud skoro sasvim sigurno će glasasti porotiv Obamakera, zakona o zdravstvu koji bi trebalo da milionima Amerikanaca pruži zdravstvenu zaštitu i koji definitivno ne ide naruku Trampu i drugim republikancima.
Isto tako, pitanje abortusa ponovo će se aktuelizovati, naročito jer je njegova administracija nedavno promovisala „globalnu deklaraciju protiv abortusa“. A tu je i pitanje „sanjara“ – dece ilegalnih imigranata rođene u SAD koje je Trampova administracija pokušala da deportuje u zemlje porekla.
Goruće pitanje i jedno od prvih na kome će se videti kakav će sudija Beretova biti, jeste pitanje abortusa.
Konzervativci u Americi već dugo vrše pritisak na obaranje odluke Vrhovnog suda SAD izrečene u slučaju Rou protiv Vejda, kada je van snage stavljen zakon u Teksasu koji je zabranjivao abortus zbog neustavnosti. Te 1973. godine abortus je praktično legalizovan u svim saveznim američkim državama pošto je upravo ovaj slučaj označio presedan.
Budući da su Vrhovni sud, takođe intervencijom predsednika Donalda Trampa, “pojačale” sudije Bret Kavano (koji je optužen za seksualno napastvovanje) i Nil Gorsač, jasno je da u Vrhovnom sudu odavno postoji konzervativna većina. Pristalice zakona kažu da je cilj konzervativnih sudija da se istorijska odluka u procesu Rou protiv Vejda iz 1973. godine obori u potpunosti.
Politička atmosfera u Trampovoj Americi naročito je pogodna za etabliranje konzervativističkih politika o društvenim pitanjima, a sa aktuelnim pojačan jem, liberali više neće imati šanse, naročito jer se sudije biraju doživotno; prema proseku godina postojećih sudija, oni će krojiti kapu Amerikancima naredne dve decenije.
Pročitajte i:
Ukoliko Džo Bajden pobedi na izborima 3. novembra, a demokrate osvoje većinu u obe kuće Kongresa za očekivati je da će raditi na tome da prošire Vrhovni sud, jer je u pitanju institucija koja je previše važna da bi bila prepuštena konzervativcima.
Ukoliko Tramp ponovo pobedi, uz podršku Vrhovnog suda, svet iz romana Margaret Atvud „Skuškinjina priča“ neće više biti samo iz romana.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
