Ulice Stokholma su tihe, ali nisu puste, ljudi su i dalje na terasama kafića u centru grada, a trgovci prodaju cveće. Mladi sede u parkovima, neki se pri susretu još rukuju i grle.
Nakon duge i mračne skandinavske zime ni pandemija koronavirusa nije zadržala Šveđane u domovima, iako građani u mnogim delovima sveta ne izlaze iz kuća i po pravilu ne mogu da nađu otvorene restorane ili prodavnice ni u doba dana kada im je kretanje dopušteno.
Švedska vlada nije uvela stroge zabrane ili kazne kao druge zemlje jer veruje da će građani biti odgovorni i disciplinovani i poštovati preporuke o distanciranju od drugih ili ostati kod kuće ako im nije dobro, piše Index.hr.
I oni to zaista i čine.
Švedske vlasti su savetovale građanima da primenjuju socijalno distanciranje, odnosno izbegavaju fizički kontakt s ljudima, i da rade od kuće ako je moguće. Starije od 70 godina pozvale su na samoizolaciju iz opreza u njihovim domovima.
U poređenju sa drugim državama koje su mahom uvele restriktivne mere u borbi protiv pandemije, Švedska je izuzetak jer je građanima ostavila dosta slobode uzdajući se u njihovu odgovornost.
U Švedskoj je zabranjeno okupljanje pred šankom u barovima, ali dopušteno je sedenje za stolovima kafića i restorana. Srednje škole i fakulteti zatvoreni su, ali predškolske ustanove i osnovne škole rade kao i dosad.
Nekada vodeći švedski epidemiolog Johan Giesecke, sada savetnik Švedske zdravstvene agencije, rekao je da je „Švedska u najmanju ruku izuzetak na evropskoj sceni“ i dodao da „misli da je to dobro“.
Naveo je da su druge evropske države „napravile političke poteze“ umesto naučnih.
Koliko bi švedska strategija mogla da traje, zasad se ne zna.
Premijer Švedske upozorio je u petak da predstoje „mnogi teški dani i meseci“ i da će od tog dana biti zabranjena okupljanja više od 50 ljudi umesto 500, kao dotad.
Vlada je upozorila da bi time mogla da budu pogođena venčanja, sahrane i uskršnje proslave.
S druge strane, Nemačka i Velika Britanija zabranile su okupljanja više od dve osobe, s izuzetkom onih koji žive zajedno.
Italija i Francuska su postupno uvodile sve oštrija ograničenja javnih aktivnosti, da bi na kraju propisale kazne jer je, prema ocenama vlasti, previše ljudi ignorisalo preporuke o fizičkom distanciranju od drugih ljudi.
Kritike naučnika
Pročitaj i:
Neki naučnici ipak kritikuju pristup Švedske zdravstvene agencije kao neodgovoran.
U otvorenom pismu vladi oko 2.000 naučnika zatražilo je veću transparentnost i bolje obrazloženje strategije za sprečavanje širenja zaraze.
Profesor medicine Sten Linarson navodi da su naučnici zabrinuti jer nema naučnih dokaza u prilog prihvaćene politike.
„To je kao da znate da vam kuća gori, ali odlučite da ćete je gasiti kasnije. To nema nikakvog smisla. A opasnost je naravno da izgori cela kuća“, smatra profesor s uglednog Instituta Karolinska.
Međutim, glavni švedski epidemiolog Anders Tegnel tvrdi da je vladina politika kakva je sada učinkovitija u zaštiti javnog zdravlja nego što bi bile drastične mere, poput zatvaranja škola na četiri-pet meseci.
U Švedskoj, s 10 miliona stanovnika, zaraza koronavirusom potvrđena je do nedelje uveče kod 3700 osoba, od kojih je umrlo 110.
Učiteljica u penziji Suzana Moberg (63) navodi da ima poverenja u vladu i da veruje da švedsko iskustvo s koronavirusom neće biti tako teško kao italijansko.
„Nisam jako zabrinuta. Još nemam 70 godina. Moja deca nisu bolesna i u nedelju ćemo ići u restoran. Ne možemo biti kod kuće po čitav dan“, dodala je Moberg.
