10
Holandska vlada neće preporučivati građanima da nose zaštitne maske kako bi se usporilo širenje koronavirusa, jer smatra da njihova efikasnost nije dokazana, a liberalniji odnos prema borbi sa pandemijom, sve više liči na Šveđane.
Umesto toga, kako je rekla ministarka zdravlja Tamara van Ark, vlada će tražiti od građana da bolje poštuju mere socijalne distance, pošto je broj obolelih u porastu ove nedelje.
„Zato što iz medicinske perspektive nije dokazana efikasnost maski, kabinet je odlučio da neće postojati obaveza nošenja nemedicinskih maski”, rekla je ona posle analize izveštaja Instituta za javno zdravlje.
Ova odluka kosi se sa drugim evropskim zemljama koje su uvele obavezu nošenja maski u zatvorenom, pa i na otvorenom prostoru.
Šef holandskog Nacionalnog instituta za zdravlje Johanes Brug priznao je da neke studije pokazuju kako maske pomažu usporavanju ekspanzije virusa, ali da ta ustanova nije ubeđena da će to pomoći tokom aktuelne epidemije u Holandiji.
Burg je naveo da bi nepravilno nošenje maski uz nepoštovanje mera socijalne distance samo povećalo rizik od prenošenja virusa.
Prema novom istraživanju, više od 50 odsto ljudi u Holandiji smatra da bi maske za lice trebalo da postanu obavezne u svim javnim prostorijama kako bi se suzbio drugi talas koronavirusa.
Međutim, prema pisanju tamošnjih medija, u nedeljnoj anketi koju je sproveo politički analitičar Moris de Hond, 55 odsto anketiranih Holanđana smatra kako bi maske trebalo da postanu obavezne i da bi one pomogle u borbi protiv drugog talasa koronavirusa.
Ova anketa je pokazala da se 49 odsto glasača vladajuće Narodne stranke za slobodu i demokratiju zalaže za provođenje strožih mera maskiranja lica. To je opravdano, jer je premijer Mark Rute više puta izrazio zabrinutost zbog činjenice da su maske za lice obavezne i odupro se pritisku javnosti da promeni postojeće smernice.
U ovom trenutku, Holandija je zabeležila 53.621 pozitivan slučaj i 6.147 smrtnih ishoda.
Takozvani švedski model u upravljanju koronavirusom u početku je privlačio pažnju celog sveta, ali je sa porastom broja umrlih širom planete sada sve više dovođen u pitanje, kao i njegova opravdanost.
Uprkos tome što je ta država sa 409 umrlih na milion stanovnika među prvih šest na svetu, švedska vlada srčano brani svoj pristup pandemiji koronavirusa.
„Transmisija virusa se usporava, a broj pacijenata na intenzivnoj nezi se značajno smanjuje“, rekla je ministarka inostranih poslova En Linde na brifingu sa dopisnicima stranih medija.
Svoj maksimalno opušten pristup pandemiji Švedska teško može da pravda i namerom da sačuva ekonomiju od recesije, jer je u protekla dva meseca više od 76.000 ljudi ostalo bez posla, a očekuje se da će stopa nezaposlenosti od 7,9 odsto nastaviti da raste.
Protivnici švedskog modela sada su dobili snažnu podršku bivše vodeće epidemioliškinje u zemlji Anike Linde, koja je javno kritikovala stav medicinskih vlasti, rekavši da je trebalo slediti druge države, jer bi to spasilo brojne živote, pre svega najstarijih.
Linde je predvodila državnu epidemiološku službu od 2005. do 2013, kada je Švedska uspešno prebrodila epidemije virusa SARS i svinjskog gripa. Kaže da su je isprovocirale izjave čelnika zdravstvenih agencija da će švedski pristup kovidu-19 biti najbolji na svetu, bez obzira na broj žrtava.
„Mislim da tako više ne može da se nastavi. Takvo poricanje realnosti moglo bi da nas onemogući da postupamo racionalno“, navela je Linde.
Za švedsku vladu je, međutim, i dalje isuviše rano da se donose zaključci o tome ko je tokom pandemije bio uspešan, a ko nije.
„Ovo nije sprint, nego maraton. Dobro je što svi stručnjaci mogu da kažu šta misle. U Švedskoj postoji potpuna sloboda govora“, bio je odgovor minisarke spoljnih poslova na pitanje kako komentariše izjave svoje prezimenjakinje.
„Karantin“ u kome se nalazi još od japanskog oslobođenja posle Drugog svetskog rata, Severnoj Koreji je tokom epidemije koronavirusa, čini se, koristio više nego ijednoj drugoj državi na svetu.
U strogo kontrolisanim medijima ove države nije bilo ni slova o pandemiji koja pustoši planetu, sve donedavno kada je vođa Kim Džong Un iznenada proglasio vanredno stanje i stavio u karantin grad Kesong koji se nalazi blizu granice sa Južnom Korejom. On je to uradio nakon što je pronađena osoba za koju se sumnja da je zaražena virusom pošto se vratila iz te zemlje 19. jula.
Time je proglašen prvi slučaj zaraze u ovoj zemlji dok je u svetu već poumiralo više od 600.000 ljudi.
Svetska zdravstvena organizacija potvrdila je da je do sada u Severnoj Koreji od početka pandemije testirano ukupno 1.211 osoba i da ni kod jedne od njih nije pronađen koronavirus.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
