2
Gradonačelnik Londona Sadik Kan predložio je da se uklone spomenici istorijskih ličnosti Velike Britanije koji su za vreme svog života bili vlasnici ili trgovci robova.
Kanova inicijativa o kojoj je govorio za Skaj njuz motivisana je demonstracijama u SAD povodom brutalnog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda. Kan je rekao da će Komisija za različitost javne oblasti pregledati znamenitosti Londona, uključujući murale, uličnu umetnost, imena ulica i druge spomenike i razmotriti preporuke za njihovo uklanjanje.
Konkretan povod za ovakvu gradonačelnikovu odluku bio je sinoćni pokušaj rušenja statue trgovca robovima Edvarda Kolstona u Bristolu od strane demonstranata Black Lives Matter (BLM). Osim ovog spomenika, za rušenje će, kako prenosi Dejli mejl, biti i statue trgovaca robljem Roberta Miligana, Villijema Bekforda, Džona Kasa i Tomasa Gaja.
„Kada pogledate javna dobra – nazive ulica, trgova, murali – postoje neki robovlasnici za koje mislim da bi ih trebalo srušiti, a komisija će nas posavetovati o tome“, naveo je Kan.
Na primer, kip Miligana, škotskog trgovca iz 18. veka koji je posedovao 526 robova koji su radili na njegovoj plantaži, stoji ispred Muzeja Doklands.
Veruje se da je Vilijem Bekford, bogati političar koji je dva puta obavljao dužnost gradonačelnika Londona u 18. veku, posedovao oko 3.000 robova na svojim plantažama na Jamajci. Njegova statua stoji unutar londonskog Gildhola.
Džon Kass je bio uključen u trgovinu robljem kao član kompanije Royal African Company’s Court of Assistants između 1705. i 1708. godine. Podaci ove kompanije pokazuju da je Kas bio agent u pregovaranju sa robovima u Africi i na Karibima.
Tomas Gaj, osnivač Gajeve bolnice i fondacije imao je veliki udeo u kompaniji South Sea, kojoj je dodeljen monopol nad trgovinom robovima u španskim kolonijama na američkom kontinentu.
Pročitajte još:
„Neugodna je istina da naš narod i grad duguju veliki deo svog bogatstva svojoj ulozi u trgovini robovima i dok se to odražava u našem javnom dobru i doprinosu mnogih naših zajednica u zajedničkom životu, naš kapital se namerno ignoriše. To se ne može nastaviti“, rekao je Kan.
Prvi čovek Londona rekao je da se u gradu mora nastaviti slavljenje dostignuća i raznolikosti svih, uz obavezu da se spomenu oni koji su britansku prestonicu učinili onim što jeste, što, kako je podvukao, uključuje i ispitivanje o tome kakva se zaostavština proslavlja.
„Protesti Black Lives Matter s pravom su to skrenuli javnosti, ali važno je da preduzmemo prave korake da bismo zajedno radili na tome da donesemo promene i osiguramo da svi možemo biti ponosni na svoje javno dobro“, smatra Kan.
U Komisiji koja će odlučivati o uklanjanju spomenika će predsedavati Debi Viks-Bernard, zamenica gradonačelnika za socijalnu integraciju, socijalnu mobilnost i angažman u zajednici i zamenica gradonačelnika za kulturu i kreativne industrije Džastin Simons.
Takođe će učestvovati istoričari, kao i umetnici, lideri saveta i zajednice.
Ostale statue koje će verovatno biti ciljana od strane komisije za raznolikost su one Sesil Rouds, čiji će Okford spomenik biti mesto demonstracija danas u 17 sati, i Roberta Pila, koji stoji na Parlamentarnom trgu.
Pil, osnivač Metropolitanske policijske službe, smatrao je da je Predlog zakona o ukidanju trgovine inostranstvom pretnja pamučnoj industriji. Podignuo je peticiju ističući rizik koji je predstavljao trgovci i njihovi trgovinski interesi.
Na Trgu parlamenta sada stoji statua posvećena bivšem premijeru.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
