0
Neke evropske zemlje već su prošle svoj vrhunac epidemije koronavirusa i razmatraju razne strategije za relaksaciju ograničenja.
Italijanski specijalni poverenik za hitne slučajeve Covida-19 Domeniko Arkuri rekao je da će izlazak iz karantina uključivati pojačano testiranje na virus, upotrebu dobrovoljne aplikacije za praćenje kontakata i obavezne analize krvi, dok se Italija sprema da uspostavi sistem tzv. „imunitetskih pasoša“, prenosi hrvatski Index.
Nemački istraživači takođe su skloni ideji takvih vrsta pasoša koji će se zasnivati na nivou razvijenih antitela na koronavirus u krvi, a što će se proveravati obaveznim krvnim analizama, rekao je za Špigl Gerard Krause, glavni epidemiolog u Nemačkoj.
Čak je i SAD-ov glavni stručnjak za epidemiologiju, dr Entoni Fauči, rekao da se razmišlja o sertifikatima za imunitet.
„To je jedna od onih stvari o kojima pričamo kada želimo da budemo sigurni koji su ljudi ranjivi, a koji ne“, rekao je. „Mislim da bi to zapravo moglo imati nekog učinka.“
Neki stručnjaci tvrde da imunitetski pasoši – dokumenti koji potvrđuju da je osoba stvorila imunitet na koronavirus – mogu pokrenuti ekonomiju dopuštajući nekim ljudima da se sigurno vrate na posao, jedu u restoranima i učestvuju u delu aktivnosti koje su u ovom trenutku u većini zemalja zabranjene.
Ostali stručnjaci upozoravaju da taj sistem nije lako sprovesti.
Direktor Džons Hopkins Instituta dr Džefri Kan upozorava da ta politika nije lagano sprovodiva. Kategorizacija o tome da li je neko stvorio imunitet na virus ili nije uključivaće i podatke o broju godina i mestu prebivališta. Kan navodi da će mlađi ljudi otporniji na virus biti i najveći favoriti za dobijanje tih dokumenata.
Međutim, ako celo domaćinstvo nije imuno, osoba iz domaćinstva koja je stvorila imunitet mogla bi da donese virus kući i zarazi ostatak porodice.
„To bi bilo super komplikovano za institut. Još nemamo jasan odgovor na pitanje kako bi taj sistem funkcionisao zbog svih navedenih komplikacija“, dodao je Kan.
Postoje takođe strahovi od stigmatizacije imunih i neimunih ljudi na virus, dodao je Kan.
Porčitaj i:
„Svaki put kada javno brendirate ljude, bilo da su oni u mogućnosti da to učine ili ne, to može da imaovaj stigmatizujući učinak“, rekao je.
S druge strane, Harald Šmit, profesor asistent na Univerzitetu u Pensilvaniji, usporedio je dokumente o imunosti na virus s kristovima kojima su označavali kuće zaraženih kugom u 14. veku. Sertifikat o imunitetu bio bi „orden časti“, rekao je Šmit, a oni bez njega bili bi marginalizovani, a tu je i pitanje migranata koji nemaju nikakva dokumenta.
I dok se državnici širom sveta pripremaju na ponovno pokretanje ekonomija, stručnjaci kažu da su imunitetski pasoši daleko od svoje implementacije u društvo jer testiranja za antitela znaju da budu nepouzdana i nisu još dostupna za široku upotrebu. Kažu da takav sistem ima smisla jedino ako stručnjaci imaju visoko poverenje u rezultate tih testova.
Elica Til, direktorka laboratorije za infektivne bolesti u klinici Majo, kaže da više od 50 komercijalnih proizvođača u ovom trenutku traži odobrenje Agencije za hranu i lekove SAD-a (FDA) za testove koji otkrivaju postotak antitela kod osoba i da su neki od tih testova odbijeni zbog svoje nepouzdanosti.
„Možemo da uvedemo one mere koje imaju rizike od negativnih posledica samo ako možemo da budemo sigurni da možemo pouzdano da procenimo imunitet“, rekao je Šmit.
Kan kaže da je izlazak iz karantina moguć i bez sertifikata o imunitetu, već sa sprovođenjem pouzdanog i široko raširenog testiranja.
„Tražimo bilo koji način da olakšamo situaciju“, rekao je Kan pa je zaključio:
„To je među stvarima o kojima ljudi razgovaraju i razmišljaju jer imaju potrebu da razgovaraju i razmišljaju o svačemu.“
