Na desetine hiljada građana svih vera i nacija, koji od Božića šetaju u protestnim litijama, u svim opštinama Crne Gore, zbog donošenja Zakona o slobodi veroispovesti, najbolji su pokazatelj nagomilanog nezadovoljstva i bunta naroda, i jasan znak da je režim, donedavno "doživotnog vladara" Mila Đukanovića, na početku svog kraja. O mogućem ishodu litija i ugroženosti vlasti u Crnoj Gori, za Nova.rs govore crnogorski političari.

Predsednik „Prave Crne Gore“ Marko Milačić kaže da je u pitanju do sada neviđeno buđenje naroda Crne Gore.

„Režim Mila Đukanovića uzdrman je više nego ikada u poslednje tri decenije, s obzirom da demonstriramo ogromnu silu mira, nenasilja i tolerancije. To je ono što Đukanoviću u ovom trenutku najviše smeta, jer svojim stranim partnerima i mentorima teško može da objasni da smo mi oni koji destabilizuju društvo. Sada svi vide, da je upravo on taj faktor destabilizacije u Crnoj Gori, ali i u čitavom regionu. Mi smo potpuno pobedili strah i time smo zadali prvi ključni udarac režimu. Dobijeno je prvo poluvreme“ kaže Milačić za portal Nova.rs.

On poziva Vladu Crne Gore da povuče sramni, antiustavni i antipravoslavni Zakon o slobodi veroispovesti.

„Očekuje nas drugo poluvreme. Nakon što smo odneli pobedu u simboličnom smislu, u drugom poluvremenu treba da razvlastimo Đukanovića i njegov kriminalni režim. Ako se ovako nastavi, nema šanse da će dobiti izbore“ najavljuje Milačić.

Na pitanje da li misli da će Đukanović ako padne sa vlasti, ostati u zemlji ili će da beži, odgovara:

-Narod će odlučiti o njegovoj sudbini. Građani su na početku skandirali „Ne damo svetinje, Milo lopove“, ali se drugi deo rečenice u nekim krajevima izgubio. Međutim, litije nikada nisu imale politički kontekst. Upravo Đukanović želi tako da ih definiše. Ovo su klasični molebani u kojima ljudi nose sveće i ikone. „Milo lopove“ nije iščezlo skroz, ali ne treba toga ni da bude previše, jer nije ni Đukanović ključni faktor, već njegovi partneri. To ime je nedostojno pominjanja na litijama“ zaključuje Milačić.

Režim je poražen i pre nego što je pao

Njegovo mišljenje deli i direktor Društva za istraživanje politike i političke teorije u Crnoj Gori, Vladimir Pavićević, koji za Nova.rs tvrdi da je Đukanovićev režim poražen i pre nego što je pao, jer je postao strašan teret svima, a pre svega građanima Crne Gore.

„Iz kojeg kod ugla da analizirate vidi se da režim nema nikakve rezultate. U ekonomskoj sferi Crna Gora u poslednjih pet godina ima najgore rezultate među državama Zapadnog Balkana u pogledu smanjivanja zaposlenosti i apsolutno najviši javni dug, koji iznosi 79,8% BDP-a. Posledica jednostranog usvajanja nepravednog Zakona o slobodi veroispovesti su desetine hiljada građana svih vera i nacija na ulicama različitih crnogorskih opština protiv spornog zakona. Nema reformi, nema pomaka u evropskim integracijama. Gospodin Đukanović i DPS su Crnu Goru marginalizovali. U prilog tome stoji činjenica da ga sve više međunarodnih predstavnika zaobilazi i ignoriše, a pozivaju ga samo na skupove na kojima iz formalnih razloga ne mogu da ga zaobiđu. Razvlašćivanje DPS-a je, dakle, neminovnost“ kaže Pavićević.

On smatra da će promene u Crnoj Gori sigurno uticati na čitav region.

„Protestne šetnje koje organizuje crkva, predstavljaju zvezdane momente građanske Crne Gore, koja se u ovim šetnjama ujedinila. Ljudi svih vera i nacija su se ujedinili u odbrani građanskog principa i zaštite ustavom garantovanih prava vernika Crne Gore i imovine kojom raspolažu verske zajednice. Ovo je lekcija za nadolazeće generacije u svim državama Zapadnog Balkana, koje su privržene principima savremenih, prosvećenih i građanskih društava. Dešavanja u Crnoj Gori vodiće ka razvlašćivanju DPS i samim tim ka prilici da Crnu Goru vode progresivne snage“ vizionarski najavljuje Pavićević.

Zakon je legitiman i demokratski

Međutim, postoji i druga strana, koja uprkos očiglednom nezadovoljstvu građana i dalje podržava vladajući režim. Među njima je Miodrag Vuković, poslanik Demokratske partije socijalista (DPS) koji za Nova.rs kaže da je Crna Gora donela legitiman i demokratski zakon.

„Donet je legitiman, potreban i valjan demokratski zakon, a kao demokratska zemlja znamo da retko koja odluka legitimnih organa nailazi na apsolutnu podršku. Ovako osetljiv zakon prate zablude, manipulacije, nerazumevanja. Podsetiću vas da Crna Gora ima preko 540.000 upisanih birača, a velika je razlika između onih koji su na ulicama sa sve decom i rođacima iz inostranstva, od Srbije do Republike Srpske i ko zna odakle sve ne, a koji ne odlučuju o Crnoj Gori. Kroz litije neko pokušava narodu da proda rog za sveću. To je rad istih onih koji su vršili destrukciju Jugoslavije 90-tih i koji su maltretirali Crnu Goru pred referendum i pokušali državni udar pre našeg ulaska u NATO. Isti su glumci, samo osveženi “novim snagama”. Ovoga puta povod je Zakon, razlog da Crna Gora ne postoji i da se zadrži u životu ideja velike Srbije. Ovo je parapolitička struktura u Crnoj Gori, klasična politička ujdurma u izvođenju jedne verske organizacije koja je na ovim prostorima prepoznata više kao politički delatnik nego verski subjekat“ smatra Vuković.

Cilj litija je pad režima Mila Đukanovića, tvrdi on.

„Predsednik je tek izabran za prvog čoveka u državi i ima još četiri godine mandata, a ako Crna Gora nastavi ovim tempom demokratskog sazrevanja i više je nego izvesno da će i sledeći petogodišnji mandat predsednika evropske Crne Gore pripasti njemu. Uostalom, koliko je “početaka kraja Mila Đukanovića u prethodnih 30 godina bilo?”. DPS je politički vrh nove demokratske Crne Gore, a “litijaši” koje čini prevareni narod, žele da naprave snažan juris u prošlost – kaže poslanik DPS-a.

Crnogorski 5. oktobar

Mnogi atmosferu u Crnoj Gori porede sa Srbijom u periodu pre svrgavanja Slobodana Miloševića sa vlasti.

„Ovo nimalo ne podseća na peti oktobar. Pokazalo se da su se tog dana konfrontirala dva srpska nacionalizma u Srbiji. Ako se litije radikalizuju i ako narod pokuša da zauzme glavne državne institucije, država će pokazati da ima snage da odbrani sebe i budućnost većine građana. Te 2016. imali smo juriš na institucije sistema, a jurišnike je tih godina blagosiljala Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori i njen mitropolit. Svaka radikalizacija završava neuspehom ili tako što potpiše kapitulaciju ili pak bude odložena na smetlište promašenih istorijskih projekata“ naglašava Vuković.

Na pitanje može li doći do građanskog rata, kaže da se ne sme zaboraviti da je napad na jednu članicu NATO-a – napad na sve.

„Ipak mislim da nema uslova ni kapaciteta za rat. Demokratska većinska Crna Gora ni u žešćim političkim vremenima nije mislila da je rat rešenje. Sve će učiniti da do realizacije tako budalaste, ma koliko podržavane ideje ne dođe. Oni koji sui iz dosadašnjih ratova izvukli neku korist zaboravljaju da je Crna Gora voćka čudnovata, ne slomi je niko do sada, pa neće ni od sada, a ko je pokušao zube je polomio. Crna Gora je članica NATO-a, a član 5 Sporazuma na kome se temelji ta vojno politička organizacija, govori da je napad na jednu članicu napad na sve. Da sve to nije tako ovi drugi ne bi čekali“ siguran je Vuković.

Biber: Skeptičan sam po pitanju litija

Profesor Centra za jugoistočne evropske studije Univerziteta u Gracu, Florijan Biber, takođe smatra da masovni protesti u Crnoj Gori nisu pretnja Milu Đukanoviću.

„Iako su impresivne u pogledu broja ljudi, litije se samoograničavaju. Crkva bi mogla da mobilizuje svoje pristalice i da ima podršku prosrpskih partija i grupa, čak i nekih Crnogoraca koji se zalažu za odvojenu državu, ali
nacionalizam i konzervativizam crkve neizbežno će otuđiti mnoge. Crkveni vođa poput Amfilohija, mogao bi biti popularan među konzervativnim nacionalističkim delom srpske populacije, ali će otuđiti mnoge druge. Zato je teško napraviti sveobuhvatnu opoziciju protiv Đukanovića. Kao i ranije, Đukanović je koristio pitanja identiteta za podelu opozicije. Jasno je da je vlada nepopularna i da je većina Crnogoraca nezadovoljna njenim radom, što je trend koji je počeo i pre donošenja zakona. Međutim, masovni protesti verovatno će dovesti do promena samo ako budu artikulisani kao koherentna i inkluzivna opoziciona koalicija, koja bi mogla efikasno da izazove vladajuću stranku“ objašnjava Biber za Nova.rs.

Sa građanskim, liberalnim i krajnje desnim ekstremistima u opoziciji, navodi on, skeptičan sam da će se protesti i nezadovoljstvo lako pretvoriti u izazov za režim.

„Samo protivljenje režimu nije dovoljno, izazov zahteva koherentnu i pozitivnu poruku. Naravno, ako bi se na protestima otvorila dinamika koja bi ozbiljno ugrozila vladu, to bi zaslužilo detaljnije proučavanje na drugim mestima, ali prema ovom scenariju sam skeptičan“ zaključuje Biber.