1
Predsednik SAD Donald Tramp ima šansu da imenuje novog konzervativnog sudiju Vrhovnog suda čime bi u tom sudu bilo šestoro konzervativaca naspram troje liberala. Ove sedmice bi Tramp trebalo da odluči – između dve žene.
Pročitajte još:
Pre nego što je u petak umrla sa 87 godina, sudija Vrhovnog suda Rut Bejder Ginsburg otkrila je šta želi: „Moja najveća želja je da niko ne preuzme moju funkciju sve dok na čelo zemlje ne dođe novi predsednik“, izdiktirala je nekoliko dana pred smrt sudija poznata kao RBG svojoj unuci Klari Speri.
Ali da li će joj se ta želja ispuniti?
Predsednički izbori u SAD se održavaju 3. novembra, a inauguracija je predviđena za 20. januar iduće godine. Ukoliko Džozef Bajden u januaru uđe u Belu kuću, Tramp će ipak imati vremena sve do 19. januara da odluči ko će u Vrhovnom sudu naslediti Bejder Ginsburg, piše DW.
Pre smrti liberalne sudije koja se borila za prava žena, o sudbini zemlje u Vrhovnom sudu SAD odlučivalo je petoro konzervativnih i četvoro liberalnih sudija. Glavnog sudiju Džona Robertsa je doduše imenovao Džordž Buš. On na Vrhovnom sudu spada u konzervativni blok, ali je više puta glasao kao i njegove liberalne kolege.
Ukoliko bi Tramp na Vrhovni sud doveo nekog od svojih kandidata, odnos snaga bi bio 6 prema 3 u korist konzervativaca. Oni bi onda mogli da odlučuju u svoju korist kada se radi o temama kao što su abortus, prava LGBT zajednice ili imigracija – i time ideološki pomere nadesno pravne temelje Sjedinjenih Država.
Listu sa svojih dvadeset kandidata za mesto u Vrhovnom sudu Tramp je predstavio još početkom septembra. Na njoj su recimo Noel Francisko, koji je kao advokat sedamnaest puta pred Vrhovnim sudom branio Trampovu vladu, ili Gregori Kacas, koji je između ostalog pravno savetovao Trampa prilikom uvođenje sporne zabrane ulaska u zemlju za ljude iz pretežno muslimanskih zemalja.
Predsednik SAD je već najavio da želi brzo da reši pitanje novog sudije Vrhovnog suda. „Postavljeni smo na ovu važnu poziciju moći kako bismo donosili odluke za ljude koji su ponosno glasali za nas“, napisao je Tramp na Tviteru. „Imamo tu obavezu, i ne sme biti odugovlačenja.“
Kasnije u subotu, na predizbornom skupu u Fejetvilu u Severnoj Karolini, Tramp je dodao da sledeće sedmice želi da saopšti „veoma popularnu odluku“. Kazao je da će nominovati ženu, jer „žene mnogo više voli od muškaraca“.
Kao moguću kandidatkinju spomenuo je Ejmu Koni Baret, koju je 2017. godine lično predložio Saveznom apelacionom sudu u Čikagu, koja se smatra zagovornicom strožeg zakona o pobačaju. U igri je i Barbara Lagoa, Amerikanka kubanskog porekla, koju je na Trampov predlog Senat 2019. godine imenovao za sudiju Apelacionog suda u Atlanti.
Dve moguće kandidatkinje imaju 48, odnosno 52 godine, tako da bi, u slučaju da budu izabrane, mogle više decenija da utiču na odluke Vrhovnog suda.
Republikanac Mič Mekonel, predsedavajući Senata, u petak uveče je, nakon što je stigla vest o smrti sudije Bejder Ginsburg, potvrdio da će postupak dovođenja novog sudije na Vrhovni sud ići brzo. „Senat SAD će glasati o kandidatu kojeg bude nominovao predsednik Tramp“, kazao je Mekonel.
Pre četiri godine je Mekonel drugačije postupao. Tada je skoro godinu dana odugovlačio sa glasanjem za kandidata kojeg je nominovao predsednik Barak Obama, uz obrazloženje da bi o tome ko će biti sudija Vrhovnog suda trebalo da odluče birači svojim glasom na predsedničkim izborima, piše DW.
Nominaciju mora da odobri Senat. Zato Mekonel ima toliku moć kada se radi o sastavu najvišeg suda u zemlji. Predsednik SAD doduše nominuje svog kandidata ili kandidatkinju, ali ne može sam da ih postavi na mesto sudije Vrhovnog suda.
Najpre pravosudni odbor Senata održava saslušanje. Pri tom jedanaestoro republikanskih i devetoro demokratskih senatora (brojke se baziraju na trenutnom odnosu snaga u Senatu) ispituje osobu koju je nominovao predsednik. Nakon toga Senatu daju preporuku ili upozorenje ili uopšte ne daju ocenu.
Zatim lider većine u Senatu mora da odredi datum za sve senatore za raspravu i glasanje o kandidatu ili kandidatkinji. Tokom tog finalnog glasanja dovoljna je prosta većina – najmanje 51 od 100. U slučaju da je tako, predsednikov željeni kandidat ili kandidatkinja postaje sudija Vrhovnog suda.
Trenutno je u Senatu 53 Republikanaca, 45 Demokrata i dvoje senatora koje ne pripadaju ni jednoj od tih partija. U slučaju da je „nerešeno“ 50:50, potpredsednik SAD – to je sada Majk Pens – daje odlučujući glas.
Saslušanje pravosudnog odbora Senata obično traje nekoliko dana. Ne postoji vremenski okvir kada lider većine u Senatu nakon završetka tog saslušanja pokreće raspravu u čitavom Senatu. Zato je Mekonel sa glasanjem o Obaminom kandidatu mogao da odugovlači sve dok Tramp nije postao predsednik i imenovao novog kandidata. Ali ovoga puta to neće toliko dugo da traje.
Čim Mekonel otvori glasanje u Senatu, senatori o nominaciji mogu da raspravljaju koliko god žele. Između predsednikove nominacije i konačnog odobravanja od strane Senata može da prođe nekoliko dana, kao što je bilo u slučaju predsedavajućeg sudije Robertsa (19 dana).
Ali sve može da traje i mnogo duže, kao što je bilo u slučaju Breta Kavana, poslednjeg sudije kojeg je Tramp nominovao za Vrhovni sud. Između njegovog imenovanja i potvrde od strane Senata prošlo je 89 dana, tokom koji su, između ostalog, iznesene i optužbe na račun Kavana za seksualno uznemiravanje.
Najduže je do sada morao da čeka 1916. godine Luis Brendajs, prvi Jevrejin koji je izbaran za sudiju Vrhovnog suda. Od njegove nominacije od strane predsednika Vudroa Vilsona do potvrde od strane Senata prošlo je 125 dana.
Od dana smrti Rut Bejder Ginsburg u petak, do inauguracije sledećeg predsednika SAD 20. januara 2021. godine ukupno ima 124 dana.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
