Uskrs koji u Hrvatskoj pada u nedelju, mogao bi ozbiljno da ugrozi mere društvenog distanciranja zahvaljujući kojima trenutno dobro stoje u odnosu na koronavirus, piše Index.
Za očekivati je, piše Indeks, da će neki ljudi poželeti da posete svoje porodice, da će hteti s njima da provedu praznike. Neki će doći iz inostranstva, ili na godišnji odmor, a moglo bi da se dogodi i da neke crkve otvore vrata vernicima.
Sve njih bi mogle da ohrabre najave premijera Andreja Plenkovića i ministra Davora Božinovića da će da krenu u relaksiranje određenih mera. Da li su najave relaksacije prede Uskrs ustupak crkvi ili narodu koji se uželeo opuštanja i druženja, ili i jedno i drugo, verojatno nećemo saznati, ali one bi mogle da budu opasne ako ih ljudi dožive kao potvrdu da je najgore prošlo i da stvari više nije potrebno previše ozbiljno da shvataju.
Međutim, kako Jutarnji list nezvanično saznaje, sledećih dana će biti pojačana kontrola svih površina, pa ako bude većeg okupljanja na izletištima i u parkovima, potpuno će biti zatvoreve takve površine, a konkretno u Zagrebu bi to značilo zatvaranje Bundeka, Jaruna i Sljemena.
– Represivne mere su krajnja opcija i ne želimo da do njih dođe. Ali je neverojatno kad vidite da neko traži e-propusnicu za napuštanje mesta prebivališta a pozitivan je na koronavirus ili je u samoizolaciji. Takvih primera, nažalost, ima dosta i apelujemo na te ljude da vode brigu o vlastitom zdravlju i zdravlju drugih građana jer su potencijalni prenosioci zaraze – naglasio je šef Stožera, ministar Davor Božinović.
U prilog tome govore poruke svetskih i domaćih stručnjaka koje su bitno drugačije intonirane i uglavnom se svode na upozorenja da je prerano za popuštanje iako se u mnogim evropskim zemljama bilježe određeni uspesi u obuzdavanju pandemije.
Direktor Svetske zdravstvene organizacije (WHO) za Europu Hans Kluge juče je epidemiju koronavirusa u Evropi opisao kao „vrlo zabrinjavajuću“ i zatražio od vlada da dobro razmisle pre olakšavanja mera.
„Nije trenutak da se ublaže mere. Vreme je da se još jednom udvostruče ili utrostruče naši kolektivni napori prema eliminaciji virusa uz podršku celog društva“, rekao je Kluge.
Slično razmišljaju i hrvatski stručnjaci, uprkos tome što Hrvatska stoji bolje od većine evropskih zemalja.
Branko Kolarić, profesor na Katedri za socijalnu medicinu i epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Rijeci, zamolio je hrvatske građane da predstojeće praznike provedu u skladu s merama i preporukama, a da lepotu pronađu u drugim vidovima komunikacije koji izuzimaju blizak fizički kontakt s osobama s kojima ne žive svakodnevno.
Sličan apel uputila je direktorka Hrvatskog zavoda za hitnu medicinu Maja Grba-Bujević.
„Ja ako odlučim da idem na ručak kod moje majke, mogu da joj donesem virus, ona može da prenesi virus meni i ja mogu da ga prenesem u svoju porodicu, a time nam se povećava broj zaraženih kao i mogućnost da neko smrtno strada“, upozorila je u Dnevniku Nove TV Grba-Bujević.
„Moramo biti svesni da je to nekome uvek draga osoba i da niko ne želi da izgubi mamu, tatu, brata, sestru, dete ili nekog svog“, dodala je.
Na činjenicu da bi popuštanje mera moglo da upropasti ono što su u Hrvatskoj teškom mukom ostvarili, upozorio je i tim statističara koji čine Petra Posedel Šimović s FER-a i Agronomije i fizičari Davor Horvatić i Nenad Mijić sa zagrebačkog PMF-a.
Prema njihovim proračunima, vrhunac broja zaraženih u Hrvatskoj, ako bi se i dalje držali mera, nastupio bi u razdoblju od 20. do 25. aprila. Ali ako mere relaksiraju, postoji mogućnost da će se to odgoditi. Taj broj izračunat je s pretpostavkom da su sve sadašnje mere na snazi.
„Moje mišljenje je da još nije vreme za popuštanje“, poručila je Posedel Šimović.
Jedan od problema s kojim će se suočiti tokom Uskrsa biće dolazak ljudi iz inostranstva.
Ministarstvo spoljnih poslova, u dogovoru sa Stožerom za civilnu zaštitu, u utorak je ponovilo apel hrvatskim državljanima koji privremeno ili stalno žive i rade van zemlje da do daljeg odgode putovanja u Hrvatsku koja nisu nužna. Pritom upozorava da će svi koji dođu morati u karantin ili u samoizolaciju na 14 dana.
Kolarić kaže da ne vidi puno smisla u njihovom dolasku ako ga planiraju samo za Uskrs.
Jedan od većih problema biće činjenica da Hrvatska ima prilično meke granice, posebno s BiH. Tako se za Uskrs može očekivati značajan porast broja onih koji će hteti da odu u posetu porodicama na jednu ili na drugu stranu.
Prema procenama granične policije, na hiljade državljana BiH već sada ima propusnice. Mnogi od njih rade u Hrvatskoj i prelaze granicu na dnevnoj bazi. Prema Kriznom stožeru oni bi se po ulasku u Hrvatsku morali da se drže mera samoizolacije od 14 dana, ali teško je poverovati da to čine ili da će učiniti za Uskrs.
U ovom kontekstu, piše Indeks, treba ponovo istaći da zarazna bolest nije opasna samo ako je jako smrtonosna. Naprotiv, neke pandemije s najvećim brojem žrtava u svetu prouzrokovali su virusi koji nisu spadali u kategoriju najubojitijih. Koliko je neka zarazna bolest opasna zavisiće od brojnih faktora, među kojima se posebno ističu zaraznost, smrtnost, uzrokovanje teških kliničkih slika zbog kojih je potrebna hospitalizacija, mogućnost asimptomatskog širenja i učestalost pojave superširitelja.
Covid-19 je opasna kombinacija svih navedenih osobina, zaključuje hrvatski portal.
