Podeli

Centralnu Grčku danas je žestoko pogodio mediteranski uragan Janos, retka meteorološka pojava u ovom delu Evrope.

Stručnjaci ukazuju da bi Janos mogao da bude najjači ikad, od kada se takve pojave prate na Mediteranu i da bi mogao da donese obilne kiše, poplave i vetrove brzine od preko 200 kilometara na čas.

Grčke su vlasti izdale upozorenje najvišeg stepena, a stanovnici su pozvani da se sklone na sigurno. “Posledice Janosa, moramo biti jasni, biće slične drugim olujama, ali snažnije po intenzitetu, rasponu i trajanju”, upozorio je zamenik grčkog ministra civilne zaštite Nikos Hardalias.

Retke pojave koje će jačati sa klimatskim promenama

Mediteranski uragani ime “medicane” su dobili zbog kvalitativne sličnosti s uraganima koji se na engleskom nazivaju “hurricane”. Nad Pacifikom oni se zovu tajfuni.

Atmosferski fizičar i klimatolog Branko Grisogono, redovni profesor na PMF-u u Zagrebu, kaže da se naziv medicane pojavio pre 15 do 20 godina.

“Medicanei su mnogo manji, slabiji i kraće žive od uragana koji su najjače tropske ciklone”, rekao je Grisogono Jutarnjem listu.

“Sredozemno more udaljeno je od tropa, ali zna da bude  vrlo toplo. Ove godine neki delovi Mediterana bili su oko dva stepena topliji od klimatološke prosečne vrijednosti. Toplo more jedan je od najvažnijih faktora za pojavu medicanea. Najviše ih je viđeno oko Majorke, u zapadnom delu Sredozemlja, no bilo ih je i oko Krita i u južnom delu Mediterana prema Tunisu”, rekao je on.

Uz toplo more, za njihovo stvaranje važan je i relativno hladan vazduh

“Također ne sme biti mnogo promene vetra po visini i horizontali. Dakle, strujanje vazduha mora biti prilično homogeno. Ako nije tako, gubi se njegova vertikalna struktura i on se kida, kao što se kida kolač kuglof ako se previše meša. Medicanei se mogu pretvoriti u vantropske ciklone koje imaju bitno drugačiju dinamiku. Za standardne ciklone potrebno je da postoji jaka promena vetra po visini i horizontali. Za njih temperatura podloge nije toliko bitna kao za medicane”, objasnio je hrvatski naučnik.

Medicanei su brzi vrtlozi vazduha koji se generišu na takav način da vuku energiju iz Sredozemnog mora i centiraju je u “oko” koje obično ima prečnik od 50 do 100 km.

“Tih stotinu kilometara ima jako vrtloženje, a kako je more toplo, isparavanje je jako pa u međuigri s morskim talasima, koji stvaraju puno kapljica koje se dižu, nastaju velike količine padavina”, kaže atmosferski fizičar.

Što je kod medicanea opasno?

Medicanei su manji i kratko traju. Obično posustaju u sudaru s kopnom, no mogu biti vrlo razorni.

“Možemo ih zamisliti kao nedorasle, rano adolescentne uragane. Kada dođu na kopno, oni obično umiru u roku od par dana. Ako se u međuvremenu pojavi neki stimulans za njih, prelaze u standardne vantropske ciklone. Mogu proizvesti puno pijavica, a oko njih se mogu pojaviti i manja tornada. Njihovi vetrovi mogu puhati preko 150 km na sat, a nose i obilne kiše. Neki mogu biti više kišoviti, a drugi više vetroviti, no nikako nisu za zanemariti. Izuzetno je važno rano ih otkriti i napraviti dobre projekcije njihovih putanja. Putanja za Janosa za sada je prilično dobro pogođena”, kaže Grisogono.

Prognoze kretanja Janosa nakon sudara s kopnom teško je dati s većom preciznošću

“Engleske prognoze pokazuju da će u subotu rapidno oslabiti ali će za njim ostati tzv. mezoskalne pruge nestabilnosti. Njegovo oko će početi da se raspada zbog prelaska na kopno gde će gubiti izvor energije, koji je toplo more. Ostaće linije koje će dovoditi do jakih grmljavina. Mislim da će svi njegovi efekti  biti gotovi u nedelju popodne”, prognozira Grisogono.

S klimatskim promenama medicanei bi mogli ući i u Jadran

Neka novija istraživanja većeg broja medicanea pokazala su da njihova učestalost u Sredozemlju sa otopljenjem neće značajnije rasti, no intenzitet onih najekstremnijih verojatno će se povećavati.

Verovatnoća za ulazak medicanea u Jadran za sada je vrlo mala. No, s klimatskim promenama to bi takođe moglo da se promeni.

“Jadran je preuzak, a medicane bi se, čak kada bi se onde i našao, raspršio zbog visokih planina u Albaniji i južnoj Italiji. One dovode do jakog smicanja vetra, odnosno do jake promene vjetra po visini i po horizontali. To ne znači da se to neće promeniti u budućoj klimi kroz nekoliko decenija kada Jadran bude još topliji. Toplina mora tada bi mogla nadvladati efekte visokih planina koje ruše njegovu vertikalnu strukturu. Medicanei moraju imati takvu vertikalnu strukturu s toplim okom kakvu imaju i uragani. Standardni tropski cikloni imaju hladno jezgro i njihova je dinamika sasvim drugačija”, kaže Grisogono.

Kako će se Janos osetiti u Hrvatskoj?

Satelitske snimke jasno pokazuju da se neki delivi Janosa premeštaju i preko južnih delova Jadrana.

“Vreme i vazduh nemaju granica – ni bočnih ni visinskih. Imaju dobro definisanu samo donju granicu. Jedan tako duboki ciklon kao što je Janos, koji u centru meri manje od 990 milibara, proizvodi poremećaj na velikim udaljenostima u okolini. On povlači vazduh tako da se i kod nas menja njegovo strujanje. Takođe utiče i na padavine. Javljaju se očigledni ali ipak marginalni efekti u južnom Jadranu, koji u ekstremnim slučajevima mogu stići u severniju Dalmaciju sve do Zadra”, kaže Grisogono.

“Danas u Zadru duva jak vetar a ima i padavina. U Dubrovniku takođe duva jak vetar ali nema padavina. Mislim da Janos u tom smislu nema jakih direktnih uticaja jer prolazi dosta južno od naših krajeva. No ipak, Senj pokazuje jaku buru. Na Marjanu u Splitu također duva jak vetar. Medicane je jak ciklon koji uvlači vazduh. Kada je vazdušni pritisak nizak, postoji tendencija da se on popuni vazduhom iz okolnih područja. Budući da ciklon usisava vazduh, on se mora popuniti vazduhom sa kopna, a to podrazumeva buru. To takođe ima veze i s visokim vazdušnim pritiskom  nad srednjom Evropom. Današnje karte pokazuju da nad njom vlada visok pritisak i da postoji jedan hladan front koji se raspada na severnim granicama Hrvatske. To dodatno pojačava buru. Ona sada ima dva uzroka – jedan je visoki pritisak nad Evropom, a drugi je nizak pritisak u Jonskom moru. Dakle, taj mehanizam deluje kao kombinacija pumpe i usisavača”, zaključuje Grisogono.

Komentari

Vaš komentar