0
Sa ili bez trgovinskog dogovora Britanije i Evropske unije, industriju hrane i pića čekaju nevolje.
Iako je trebalo da kraja vikenda bude doneta konačna odluka o postizanju sporazuma EU i Velike Britanije o Bregzitu, pregovori će ipak biti nastavljeni. Time je produžena i agonija evropskih proizvođača hrane koji i dalje ne znaju kako će slati svoje proizvode preko La Manša u Britaniju.
Da bi se razumeo opseg problema, treba imati na umu da je evropski izvoz hrane i pića u Britaniju vredan 33 milijarde dolara, dvostruko više nego izvoz u SAD.
Pročitajte još:
Agonija zvana Bregzit, sa konstantnim odlaganjem dogovora ili dogovora da nema dogovora, neizvesnost oko novih pravila, birokratija i troškovi žestoko će pogoditi evropske proizvođače hrane za koje je Britanija nezamenjivo tržište, ali i Britance koji će ostati bez omiljenih prozvoda.
Velika Britanija je 31. januara izašla iz EU, a 31. decembra ističe prelazni period i tada London treba da napusti i jedinstveno tržište EU i carinsku uniju. Ako dve strane ne postignu sporazum, 1. januara će preko noći biti uvedene carine i druge prepreke, što bi dovelo do velikih poremećaja u trgovini.
Britanska vlada dala je proizvođačima hrane neke smernice, a neki sektori će imati malo „lufta“ kada je reč o standardima u prvih nekoliko meseci od razlaza Britanije i EU, ali to ipak ne rešava problem.
„Ako do dogovora dođe, on će biti postignut u minut do dvanaest i firme neće imati mnogo vremena da se pripreme. Naši članovi moraju da znaju kakve će se takse, pravila i carine primenjivati od 1. januara“, rekao je Vil Surman, potrparol EU lobija FDE (HranaPićeEvropa).
Šampanjac
Neke proizvode Britanija ne može samostalno da proizvodi jer se tradicionalno prave na određenom mestu na svetu. Šampanjac je klasičan primer – Britanija proizvodi svoje penušavo vino ali pravi šampanjac stiže iz istoimenog francuskog regiona.
Šarl-Arman de Belene, generalni menadžer francuske kuće šampanjca Bolinžer kaže da Britanci vole šampanjac i da je Bolinžer jedna od prvih kuća šampanjca koja je dobila kraljevsku dozvolu da posluje u Britaniji 1884. godine. Zanimljivo je i da je kralj Edvard VII toliko voleo njihov šampanjac da mu je dao nadimak – Boli.
Zbog toga će se, smatra De Belene, trgovina šampanjcem preko La Manša nastaviti. Ali kratkoročno, i oni kao i mnogo drugi očekuju probleme.
De Belene naglašava da kompanija nije zabrinuta zbog dodatnih carina jer će one poskupeti flašu šampanjca za 20 centi, već da ih brinu logitički problemi. Zbog toga je njegova kompanija još u novembru poslala jednomesečnu zalihu u Britaniju.
„Morali smo da povećamo proizvodne kapacitete u novembru jer je u ovo doba godine, novembar i decembar, tržište šampanjca izuzetno aktivno. Zbog toga smo morali da unajmimo nove radnike, kako bi mogli da izađemo svima u susret“, rekao je on.
De Belene očekuje da London i Brisel neće potići sporazum i zbog toga se njegova kuća priprema za najgoru opciju koja uključuje saobraćajne i gužve na granici, kao i komplikovanu birokratiju
„Znamo da ćemo imati dodatnu papirologiju ali ne znamo sve detalje“, rekao je on.
Slanina
Bregzit će izazvati haos ne samo na tržištu luksuzne robe već i kada je reč o svakodnevnim proizvodima poput slanine, nezamenjivog sastojka svakog tradicionalnog britanskog doručka.
Frans van Dongen iz holandske industrije mesa COV kaže da je Britanija drugo najveće izvozno tržište svinjetine iz Holandije i da će sada biti teško pronaći novo tržište za slaninicu jer druge zemlje manje interesuje salce a više drugi delovi praseta.
Britanci će definitivno osetiti probleme u ovom sektoru budući da Britanija uvozi oko 60 posto svinjetine, mahom iz Danske, Holandije i Nemačke.
For van Dogen kaže da će svaka tarifa na holandsko meso – od 60 do 199 evra na 100 kilograma – značajno pogoditi njihov sektor ali misli da su male šanse da se tarife uvedu, čak i ako sporazum ne bude postignut, jer ova tržišta previše zavise jedno od drugog.
Kratkoročno, više ga brinu logističke prepreke. „Mi radimo sa svežim proizvodima koji imaju vrlo precizan rok trajanja. Brinu nas mogućnosti gužvi i čekanja na granicama, luka koje neće imati dovoljo kapaciteta i proizvodi koji neće moći da se šalju zbog nedostatka sertifikata. Da bi se sertifikati dobili potrebno je zaposliti još državnih službenika“, rekao je on.
Mada, kaže on, ni to nije glavni izvor brige. Prava muka su dugoročni trgovinski odnosi.
„Britanija je napustila EU kako bi osmislili svoju politiku i već su najavili nova pravila kada je reč o transportu živih životinja. Ako se oba tržišta previše udalje, neće biti zajedničkog terena čak ni u kontekstu dogovora o slobodnoj trgovini a to će uticati na naše trgovinske odnose“, rekao je on.
Holandski proizvođači mesa takođe pomno montre na trgovinske sporazume Britanije sa drugim zemljama poput Kanade, SAD, Australije i Novog Zelanda. „Ako žele da postignu dogovore sa tim zemljama, moraće da naprave neke ustupke a to će imati posledice po nas“, rekao je For van Dogen.
Krompirići
Foto: Shutterstock
Iz sveta i regiona čitajte i:
Velika Britanija je takođe drugo po veličini izvozno tržište za belgijski krompir i zamrznuti pomfrit čini oko 75 posto njihovih proizvoda. Sa ili bez sporazuma, Bregzit će značajno uticati na ovaj sektor, rekla je Verle van der Sipt, međunarodni savetnik kompanije FVPHaus koja predstavlja belgijsku industriju procesora krompira, voća i povrća.
Belgijski proizvođači krompirića imaju jednu prednost – njihovi proizvodi su smrznuti. Poslednjih nekoliko nedelja, belgijske kompanije su izvezle ogromne količine u Britaniju i tamo ih uskladištiče. Pristup sačekaj-pa-ćeš-videti garantuje da će Belgijanci moći redovno da podmiruju potrebe Britanaca, čak i ako kraj tranzicionog perioda dovede do ogromnih gužvi na granici.
„Čak i najbolji scenario predviđa više formalnosti i provera na granici“, rekla je Van der Sipt i dodala da još uvek ima mnogo neizvesnosti oko primene pravila sa britanske strane, bar kada je reč o deklaracijama, registraciji ili licencama.
„Britanija je rekla da će u početku biti fleksibilni, a to nam je potrebno. Računamo na zdrav razum u prvih nekoliko meseci, kako bi se izbegao haos koji nikome nije u interesu“, rekla je ona.
Industrija proizvođača krompira je takođe zabriuta zbog potencijalni budućih odnosa Britanije i drugih zemalja. Sjedinjene Države takođe imaju velike proizvođače krompira pa Belgija brine od eventualnog dogovora SAD i Velike Britanije. „Ali čak i ako postignu sporazum, moraće da uzmu u obzir troškove transporta. Naša prednot je što smo bliski susedi“, rekla je Van der Sipt.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
