Podeli
Foto: Poupart Julien/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Istaknuti francuski mikrobiolog Didije Raut zaista je jedna vrsta zvezde među naučnicima; mediji su mu dodeljivali epitete genija i pobunjenika, nazivali ga ličnošću koja je duboko podelila francuski, a potom i evropski medicinski establišment i Raut definitivno jeste privukao pažnju čitavog sveta kada je predložio da se novi koronavirus leči hidroksihlorokinom, onim "čudesnim lekom" čiju je primenu i američki predsednik Donald Tramp tako zdušno zagovarao.

Raut je u razgovoru za Njujork tajms izneo svoju tezu da su “oni koji ne znaju manje glupi od onih što pogrešno znaju” i to deluje kao paradigma njegovog rada; on veruje da njegove kolege ne shvataju da su njihove ideje posledice intelektualnih trendova i da, hipnotisani metodologijom, misle da razumeju nešto što ne razumeju, i zato je on majstor da ruši sve postavke ortodoksne nauke.

On traži odgovore tamo gde niko drugi ne, koristi metode koje ne koristi niko drugi i otkriva stvari koje drugima promiču. U proteklih deset godina doprineo je identifikovanju 500 novih vrsta bakterija, što je petina ukupnog broja koje su dosad nauci poznate.

Sve donedavno je bio najpoznatiji po otkriću prvog ogromnog mikroba koji, kako smatra Raut, dokazuje da viruse treba klasifikovati kao posebnu vrstu maltene i upravo mu je to otkriće donelo jednu od najprestižnijih naučnih nagrada u Francuskoj.

Otuda je došao do uverenja da su Darvinove teorije o evoluciji “potpuno neistinite” i da je Darvin pisao samo besmislice; Didije Raut je čovek koji prezire konsenzuse i veruje da nauka, kao i život, mora da bude borba. (Stvorio je, čak, sopstvenu teoriju evolucije koja odbacuje kreacionizam i darvinizam.)

U tom maniru – verovatno i malo u inat svim kolegama koje govore suprotno – kao lek za Covid-19 promoviše kombinaciju antimalarika hidroksihlorokina i antibiotika azitromicina. Tramp je jedva dočekao Rautovu eureku (“Znamo kako da izlečimo bolest”, saopštio je Raut), i ubrzo je ova kombinacija lekova odobrena za testiranje u Francuskoj, Italiji, Kini i Indiji, između ostalog.

Foto: Moura/ANDBZ/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Neki mu zameraju teatralnost – tako je jedan francuski političar skoro rekao da Raut “treba da umukne i bude lekar”, i da prestane da naokolo priča da je genije – ali kada ga je jedan novinar pitao za tu njegovu tendenciju da svima tera kontru, Raut je odgovorio: “Nisam ja autsajder. Ja sam onaj koji je daleko ispred.”

Tako se i nosi. Internet je preplavljen mimovima na kojima je Raut predstavljen kao Gandalf, zbog svog ekscentričnog izgleda, a kada su ga jednom pitali zašto se oblači tako, rekao je: “Zato što ih to nervira.”

U studiji doktora Rauta koja se zasniva na testiranju 36 pacijenata, 16 nije dobijalo lek i oni su bili kontrolna grupa. Naučnici su uočili značajno smanjenje virusnog opterećenja kod bolesnika lečenih hidroksihlorokinom, pa je učinak pojačan azitromicinom.

Nakon šest dana, 70 odsto pacijenata koji su lečeni hlorokinom smatralo se izlečenima, jer u njihovim uzorcima nakon ponovljenog testiranja više nije bilo virusa, dok u kontrolnoj grupi pacijenata koji nisu primali lek – tek se njih 12,5 odsto smatralo izlečenima.

Svih šest pacijenata kojima je uz hlorokin dodat i antibiotik azitromicin, bili su nakon šest dana negativni u testovima na koronavirus.

Ipak, Rautovo istraživanje sprovedeno je na uzorku koji nije reprezentativan, pa se na rezultate, očekivano, gleda s podozrenjem. U međuvremenu su sprovedena i druga testiranja koja su pokazala da hlorokin nije efikasan, i iako bi neko s razlogom postavio pitanje da li je moguće da su teško oboleli pacijenti u jednostavno prelošem stanju da bi reagovali, stručnjaci objašnjavaju da bi organizam svakako pokazao reakciju, odnosno lek svoj antivirusni potencijal.

Takođe, iako se Raut decenijama hvalio činjenicom da je citiran toliko koliko jeste, sagovornici Njujork tajmsa ističu da je Raut neka vrsta patrijarha instituta na kojem radi i da se njegovo ime nalazi praktično na svakom radu koji institut objavi.

Foto: Moura/ANDBZ/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Raut je u razgovoru za Njujork tajms ispričao da je prvu deceniju svog života proveo u Dakaru gde mu je otac radio kao vojni lekar, a tada su mu preventivno davali hlorokin zbog malarije.

“Uzimao sam ga stalno kada sam bio dete”, rekao je Raut. Devedesetih je i sam testirao hidroksihlorokin za lečenje jedne vrste bakterije koja često dovodi do smrti i ustanovio da hidroksihlorokin usporava njeno umnožavanje. I kasnije je hidroksihlorokin pokazivao određeni stepen delovanja kod bakterija kojima se Raut bavio, i on je, zbog sličnosti koje postoje između bakterija i virusa, sumnjao da hidroksihlorokin može imati efekta i kao antivirotik.

Kada je SARS uhvatio maha, Raut je pisao o hidroksihlorokinu kao “zanimljivom oružju” u borbi protiv tadašnje i budućih infekcija, a kada su prvi izveštaji po izbijanju epidemije virusa SARS-Cov-2 pokazali da je hlorokin imao solidne rezultate in vitro, Raut je dobio potvrdu svoje pretpostavke.

Didije Raut je u Ameriku stigao – a kako bi drugačije – preko Foks njuza; na mestu sa kojeg su potekle, ili su tamo makar brižljivo negovane, maltene sve teorije zavere koje su dobijale razmere pandemije paralelno sa širenjem virusa, počelo je da se intenzivno priča o tome da postoji taj jedan lek, još je i jeftin, i eto, sve te priče o nepostojanju leka su, valjda, podvala prljavih liberala.

Foto:EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSON

Pročitaj i:

Onda je Tramp započeo svoju sagu o hlorokinu, i to je postala jedna od glavnih tačaka oko kojih se obarao sa naučnicima u stručnjacima za javno zdravlje u Americi, i Njujork tajms je u međuvremenu pisao o tome da Trampovo insistiranje na hlorokinu verovatno ima veze i sa činjenicom da je poslovno umešan u proizvodnju antimalarika, odnosno da bi i sam ostvario nekakvu zaradu od prodaje leka.

Ipak, postoji još jedna stvar koja neće promaći veštom oku: sasvim je logično da se Trampu dopada ovaj ekscentrični Francuz – i on, kao i američki predsednik, misli da su svi osim njega glupi, takođe ga obožavaju oni skloni verovanju u teorije zavere, i ume da hvali sebe kao da je bog.

Izlišno je pričati o tome da ne, hidroksihlorokin nije lek za Covid-19, i da su istraživanja koja su navodno pokazala efikasnost antimalarika sprovedena na nedovoljno reprezentativnim uzorcima. U poslednjih nekoliko nedelja čak je i sam Raut usporio i iako su se u prvim verzijama njegovih studija navodili zaključci da je lek “bezbedan i efikasan”, sada se opisuje samo kao – bezbedan. A to što je bezbedan ne znači da je efikasan, jasno.

Kada je počeo da promoviše hidroksihlorokin, na YouTube-u je objavio snimak nazvan “Coronavirus: Game Over!”. U međuvremenu je i on preimenovan i umesto znaka uzvika koji poručuje da će hlorokin spasti svet sada stoji upitnik. Izgleda se konačno i u Didjeu Rautu rodilo zrno sumnje.

Komentari

Vaš komentar