0
Potpredsednica SDSS-a Anja Šimpraga, u saboru je danas ispričala svoja sećanja na Oluju. Naime, ona je imala samo osam godina kad je s porodicom izbegla u Srbiju.
„Ovih dana svi pričaju o Oluji. Bez obzira na to koliko o tome zaista znaju, jesu li proživeli te ratne strahote ili su ih samo posmatrali. Bez obzira na to iz kog ugla su ih doživeli“, počela je svoju priču, koju prenosi Index.hr.
„Svake godine u ovo vreme, dete progovara u meni. Sećanje jedne devojčice iz kolone. Tog četvrtog avgusta 1995. imala sam tačno osam godina. Odjednom i nebo je promenilo boju. Sparina je otežavala disanje, nije slutilo na dobro“, prepričavala je Šimpraga sećanje na četvrti avgust 1995. godine.
„S rancem kupljenim za drugi razred osnovne škole bila sam spremna za put, put koji nije imao ime, put koji je vodio ko zna gde. Od Knina, do Petrovačke ceste, preko Banjaluke, a odatle bez stajanja prema Srbiji. Poslednje komadiće hleba podelila sam s rodbinom. Moja ga je baka pekla, a taj miris me je pratio“, rekla je zastupnica SDSS-a.
„Na granici Srbije hteli su da nas pošalju u Niš. Molili smo ih da nas puste u Beograd, tamo smo imali rodbinu. Ne znam, možda su dečje suze presudile. Pustili su nas do Novog Beograda. Tada sam odrasla. Za tu jednu noć“, rekla je Anja.
Pročitajte još:
Želja za rodnim krajem bila je, kaže, jača, pa su se u Knin vratili 1999. godine.
„Na svoj kamen, pored svoje reke, među svoje ljude“, ispričala je ona.
„Znala sam da su i moji vršnjaci Hrvati prošli patnju, strah i morali ići putem gde nije bio njihov dom. Isto sam tako znala da će ta ista deca s jedne i druge strane jednom sesti za isti sto i dogovoriti da se više nijednom detetu ne ukrade detinjstvo, pravo na sreću. Mali čovek uvek bude taj koji pati, koga ništa ne pitaju. Gledajući svog oca i majku, njihove žuljevite i hrapave ruke, koje su danonoćno radile u polju kako bi svoju decu izveli na pravi put, znala sam da je mnogo važnije biti čovek nego samo Hrvat ili samo Srbin“, rekla je zastupnica SDSS-a.
„Devojčica prošlost nije zaboravila. Učila je iz nje, ali budućnost joj je bila važnija i svima nama treba biti. Danas, 25 godina posle, ova devojčica iz kolone stoji pred vama. Imam samo jednu želju – gradimo društvo slobode, gradimo zajedničku budućnost“, poručila je Šimpraga i dobila aplauz.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
