Podeli:
Jezero Hilier; FOTO: Profimedia.rs

Pink boja učinila je malo australijsko jezero Hilier (Hillier) svetskom atrakcijom. Za naučnike je i dalje misterija, ali jedna legenda nudi objašnjenje.

Hilier jezero je otkrio britanski moreplovac i hidrograf Metju Flinders 1802. i ucrtao ga na mapu sveta, uz rub najvećeg ostrva Rečerč arhipelaga u Zapadnoj Australiji. Ime mu je dao po članu svoje posade Vilijemu Hilieru, koji je preminuo od dizanterije tokom ekspedicije. S druge strane, neki će poreklo imena ovog neobičnog jezera radije pripisati legendi o iscelitelju (“healer”).

Po njoj je, nekada davno, more na obalu izbacilo mornara, jedinog preživelog sa broda koji je udario o obližnje hridi. Bio je živ, ali u neverovatnim bolovima, svaka koščica mu je bila polomljena, umirao je od gladi i prizivao smrt samo da se spase muke. Posle nekoliko dana, na ivici snage, zavapio je da bi prodao dušu i đavolu samo ako mu neko umanji patnju. 

U tom trenutku, pred njim se stvorio visok i mršav čovek u odori do zemlje, sa krčagom krvi u jednoj ruci i krčagom mleka u drugoj. Obe tečnosti sipao je u obližnje jezerce, nakon čega je voda postala roze. Rekao je mornaru da krv spasava od bola, a mleko od gladi. 

Mornar je dopuzao do jezera, uronio u tu ružičastu vodu, a kad je izašao na obalu, ništa ga više nije bolelo i bio je sit. Želeo je da se zahvali neznancu, ali on je nestao bez traga. 

Kasnije je brodolomnika spasila posada broda koji je slučajno tuda prolazio, a kad im je ispričao šta mu se dogodilo, jezero su nazvali “iscelitelj”.

Hilier jezero je zvanično bezbedno za kupanje, mada se baš i ne preporučuje – salinitet je približno jednak kao i u Mrtvom moru, a naučnici i dalje nemaju konačni odgovor zašto je voda roze boje.

Pretpostavljalo se prisustvo mikroalge Dunaliella salina koja u slanoj vodi reguje stvaranjem pigmenta koji je boji u ružičastu. Bar je to bio slučaj s jezerima Retba u Senegalu, španskom Torevieja, Dasti rouz u Kanadi, Masazirgol u Azerbejdžanu… Međutim ispostavilo se da je nema u Hilieru, koje ima kamenito i glatko dno, pa alge u njemu ne mogu da žive. Dalje analize pokazale su da nije prisutna ni halopilik bakterija, koja u vodi visokog saliniteta dobija ružičastu boju. Ostaje samo da verujemo u legendu dok istina ne ispliva na videlo. Bukvalno.