U samo dva dana iz ključnih svetskih centara političke moći stigle su poruke da je Kosovo visoko na njihovoj agendi, a poslednja poruka te vrste stigla je u ponedeljak, kasno popodne, od izaslanika američkog predsednika Ričarda Grenela - da se raduje susretu predstavnika Beograda i Prištine u Beloj kući 27. juna.

Izaslanik EU Miroslav Lajčak juče je trebalo da počne svoju misiju obnavljanja dijaloga posetom Prištini, ali je Tanjugu u međuvremenu potvrđeno da u Prištinu stiže danas.

„Kada se nađe na terenu, Lajčak će se sastati sa sagovornicima kako bi utvrdili konkretne datume i modalitete za brz nastavak dijaloga Beograda i Prištine“, rečeno je Tanjugu u Briselu.

Francuski predsednik Emanuel Makron namerava, kako je najavljeno, da pozove lidere Beograda I Prištine u Pariz odmah nakon što se stvore politički uslovi i ublaže antipandemijske mere.

Vest je potvrdila francuska ambasadorka u Prištini Mari Kristin-Butel uz objašnjenje da Francuska ima partnera, Nemačku, i „da pod vođstvom Evropske unije mora biti postignut sveobuhvatan, konačan i pravno obavezujući sporazum, čiji sadržaj moraju da utvrde obe zemlje“.

Šta stoji iza ovih inicijativa iz Vašingtona, Brisela i Pariza, a time i Berlina o resetovanju dijaloga?

Najpre, svakako i želja da se pokaže da bez njih nema rešenja kosovskog problema, a time i da ne odustaju od uticaja na zbivanja na Balkanu.

Po inicijativama koje sustižu jedna drugu gotovo da bi se mogao steći utisak da je u ovom momentu nastavak dijaloga bitniji Parizu, Berlinu, Briselu ili Vašingtonu, nego Beogradu i Prištini.

To što zasad, bar po onome što se moglo čuti, niko ne nudi i rešenje, koje bi dijalog izvelo iz ćorsokaka, manje je, čini se, bitno od demonstracije uticaja ovih svetskih centara.

Osim ako nije reč o nekoj vrsti udruženog pritiska iz Evropske unije na Beograd, u čemu Sjedinjene Države ne učestvuju iz svojih razloga i Trampove politike prema Evropi.

A Moskva?

U ponedeljak je saopšteno da je predsednik Srbije razgovarao sa šefom ruske države, o mnogim pitanjima, a ponajviše o pitanju Kosova i Metohije, posebno, kako je saopšteno, o onome što se u vezi sa tim pitanjem događa na međunarodnoj političkoj sceni.

Vučić se još jednom zahvalio Putinu na aktivnoj podršci Rusije državnim i nacionalnim interesima Srbije, na principima međunarodnog prava i pravde.

Kako je navedeno, Putin je rekao da će o tome nasamo da razgovara sa predsednikom Vučićem sledeće nedelje u Moskvi, te naglasio da će Rusija da podrži Srbiju kada je reč o Kosovu i Metohiji i da je jasno da nijedna odluka ne može da bude doneta bez Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Ali, svakako i na prvom mestu ne – bez Srbije.

Predsednik Vučić je ovih dana poručio da će Srbija uvek imati snage da kaže „ne“ onome što je protivno njenim nacionalnim i državnim interesima.

Međusobno priznanje nije na agendi: „Nema bele zastave“, rekao je za Rojters.

A samo pre par dana rekao je i da postoji značajno neslaganje unutar, do skora monolitne, zapadne alijanse po pitanju KiM, ali ne suštinske prirode po rešenje, već u tome ko će da vodi igru.

To je, kaže, veoma teška pozicija za Srbiju i zato očekuje dalje pritiske.

I možda je to ono što se upravo događa.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram