Borba protiv korone jeste jako bitna, ali ona ne sme da bude opravdanje za kršenje demokratije, a kada se donose mere bez saglasnosti Parlamenta upravo dolazi do toga, upozorava u intervjuu za Nova.rs Florijan Biber, profesor Centra za jugoistočne evropske studije Univerziteta u Gracu.
„Videli smo svuda da Skupštine mogu da rade i u krizi. S toga nije dobro opravdanje koje smo čuli od zvaničnika u Srbiji da Parlament ne može da zaseda zbog zdravstvenih mera. Važno je imati u vidu da borba portiv pandemije nije sprint, već maraton i zemlja koja želi da demokratija opstane ne može da funkcioniše bez Parlamenta neko duže vreme“, ističe Biber.
Čuli smo upozorenja i evropskih institucija, ali i lokalnih nevladinih organizacija povodom mera koje je srpska vlast donela, pre svega zbog mogućnosti zloupotrebe epidemiološke krize. Kakva je vaša ocena poteza Vlade, ima li prostora za zloupotrebu vanrednog stanja?
Već vidimo neke zloupotrebe. Hapšenje novinarke (Ane Lalić) je jedan od primera kako se zlouptrebljavaju te mere. Kada se da takva moć da Vladi, ne samo u Srbiji, već i u Evropi i u svetu – svuda gde se donose slične mere – kada nemate demokratsku kontrolu onda se povećava opasnost zloupotrebe. Ovo je poslednji u nizu dokaza da vlast u Srbiji ne uzima za ozbiljno potrebu da Parlament radi svoj posao i da bude prostor i za kritične glasove i kritična pitanja. U Srbiji je i pre preduzetih mera postojala opasnost od smanjenja demokratije, uticaj parlamenta je već bio umanjen.
Čini se da je povodom pojedinih poteza Evropska unija reagovala brže nego što je to činila u prošlosti.
Slažem se. Reakcije su bile brze, i to je odlično. Evropski zvaničnici su shvatili da kriza pruža priliku vlastima – ne samo u Srbiji i Crnoj Gori, već i u Mađarskoj i Poljskoj – da donose mere koje će imati dugoročne posledice.
Mere su pokazatelj kako sadašnja vlast u Srbiji tumači demokratiju. Da nije spremna da prihvati liberalnu demokratiju sa svim merama zaštite vladavine prava i kritičnu javnost. Nije to ništa novo, ali u vreme ove krize je postalo vidljivo i Evropskoj uniji i ona sada može vlasti da komunicira probleme, a ne da zatvara oči kako je to do sad činila. Ako se na takve mere ne reaguje odmah biće mnogo teže da se Srbija vrati na prethodno stanje, koje je daleko od dobrog.
Ako EU ne može da izvrši pritisak na Mađarsku, u kojoj Orban zloupotrebljava krizu u velikoj meri, koliko možemo da se nadamo da će moći da utiče na Srbiju?
Evropska unija ima mnogo manji broj instrumenata za kažnjavanje kršenja ljudskih prava i vladavine prava kada je reč o zemljama članicama. Ima samo dve mogućnosti – da se uskrati pravo glasa, za šta je neophodna saglasnost svih zemalja članica EU, što je sada otežavajuće, jer imamo minimum dve vlade, možda i tri ako uključimo Sloveniju, koje su bliske Orbanu. Druga opcija je da se uskrate finansijska sredstva, što isto nije jednostavno.
Mnogo je jednostavnije za EU, da izvrši pritisak na Srbiju, nego na zemlje članice. Ali to zavisi od političke volje Srbije da postane zemlja članica, što je dovedeno u pitanje izjavama Vučića na samom početku krize.
Mogu li evropskom putu Srbije da štete negativne izjave koje predstavnici vlasti daju od početka krize na račun pomoći koja stiže iz EU? I da li je, kako to pojedini stručnjaci navode, došlo do „diplomatskog obrta“ u srpskoj spoljnoj politici?
Vučić pokušava da izvuče maskimum od svih sila na svetu – i od Kine i od Rusije i od SAD i EU. On glumi malog Tita. Ali ta igra – izvući maksimum od partnera – nije igra za evropske integracije koje zahtevaju i spremnost da se prihvate evropske vrednosti.
Neke njegove poruke i mere su bile možda čak i iznenađenje za Evropsku uniju, i moguće je da su reakcije na njih bile i nezvanične. Međutim, mislim da će EU zapamtiti reakciju srpske vlasti, i to dugoročno. Možda se ne priča sada o tome, ali neće biti zaboravljena i uticaće na odnose Srbije i EU dugoročno.
Nedavno ste izjavili da vas zabrinjava porast autokratije na Zapadnom Balkanu, kakva je vaša ocena stanja danas, mesec dana od početka krize?
Globalna je opasnost da će manje demokratske vlade zloupotrebiti krizu za donošenje dugoročnih ovlašćenja koje nikada ne bi dobili u mirnim vremenima. Zapadni Balkan ima dosta autoritatvnih vlada, te je opasnost da će se aktuelne vlasti učvrstiti dugoročno i smanjiti građanske slobode i demokratiju velika. Ono, čega smo takođe svedoci je da se smanjuje poverenje između države i građana. S jedne strane država nema poverenje u građane, čak u pojedinim slučajevima ih i napada, a s druge strane građani nemaju poverenje u državu i to je nešto što je dugoročno jako opasno. Postavlja se pitanje kako popraviti obostrano nepoverenje, jer na tim osnovama je nemoguće graditi funkcionalno društvo.
Kave posledice, osim ekonomskih, će ova kriza ostaviti na EU? Da li možemo da očekujemo porast evroskepticizma?
Naravno, prva reakcija Unije, nedostatak koordinacije i solidarnosti će imati posledice, i u prvom periodu smanjiće podršku EU i to je najveći paradoks koji vidimo. Evroskeptične stranke su pre krize govorile da ne smemo da damo šira ovlašćenja EU, a sada oni kritikuju Uniju zbog ovlašćenja koje nikada nisu hteli da joj daju. Oni žele Šredingerovu Uniju, koja u isto vreme je tu i nije tu.
Prva istraživanja u Italiji pokazuju veliki rast evroskepse, a reč je o zemlji koja tradicionalno ima veliku podršku evrointegracijama i to će zahtevati ozbiljan rad EU. Kako izgraditi solidarnost, vratiti poverenje i kako otvoriti granice. To će biti najveće pitanje za Evropu, jer ekonomski ona ne može da funkciše sa zatvorenim granicama. Sve to ojačava i populizam i nacionalizam. To su najveće pretnje danas.
Gerenelova politika je sebična
Čuli smo kritike kongresmena da su Grenel i Tramp na strani Srbije. Da li popušta pritisak SAD na Srbiju kada je reč o pregovorima sa Kosovom?
Grenelov pristup i njegovo angažovanje u regionu su poprilično sebični. Trampova administracija nije bliža ni Srbiji ni Kosovu, njihov stav je isključivo vezan za interesovanje da se reši problem što pre, da se proda kao uspeh Trampove administracije, i da se to dogodi pre izbora. Suzan Rajs je nedavno rekla da je Grenel osoba na koju se ne može računati, da nije ozbiljan diplomata – isti osećaj i ja imam. Sada deluje kao da je bliži srpskoj pozicije, jer je lakše sarađivati sa Vučićem nego sa kosovskom stranom, gde nema sagovornika, ili ima jednog – Hašima Tačija. Ne verujem da je to u interesu ni Srbije ni Kosova. I ne vidim da to može da dovede do ikakvog uspeha – zbog toga što će izgubiti interes uoči izbora, ali i zato što se ne može postići nikakav dogovor bez saglasnosti EU, a Grenel je nepopularan u evropskim glavnim gradovima, zbog svog ponašanja i izjava. Ne verujem da je on osoba koja može da premosti otvorena pitanja između SAD i EU.
