Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama. Ovog ponedeljka, gost Miljane Nešković je glumac Tihomir Tika Stanić koji je govorio o životnim situacijama na kojima svi gradimo integritet, ali i o načinima na koje on pronalazi vedrinu u životu, bilo da ima loš dan, bilo da naiđe na neuspeh koji izgleda kao da nema kraja. Tika Stanić je svoje bogato životno i pozorišno iskustvo nesebično podelio sa nama u razgovoru koji će vas sigurno oraspoložiti, u nekim situacijama nasmejati, ali možda i zamisliti.
„Mnogo mi je vremena trebalo da shvatim da kad imam neki problem, da to nije kraj sveta, da je to normalno. Imao sam i neke slabosti za koje sam mislio da su prirodne, da su genetske. Mislio sam da ličim na svoga oca i da će to tako ostati do kraja mog života. Mislio sam da nikad neću moći da se oslobodim nekih osobine i slabosti karaktera, kao što je bila nemogućnost da batali alkohol i da ga izbacim iz svog života. Onda mi je jednog dana neko rekao da ličim na majku – valjda su mi rekli da sam debeo na majku. (smeh) Ali sam se zamislio i rešio sam da proverim da li možda ličim na majku, koja je imala čvrst karakter. Ona je umrla prošle godine, ali je bila izuzetna žena.
Svakome je njegova majka izuzetna, ja sam je tako doživljavao. Ona je bila od reči, nikad joj se nije desilo da nešto što kaže ne ispuni, bila je snažan karakter. Tako sam pomislio da bih možda mogao snagom karaktera da prestanem da pijem. I prestao sam da pijem 1.aprila 2002. godine. To je izgledalo nemoguće. Od tada sam shvatio da sam u stanju da činim i stvari koje možda na prvi pogled izgledaju nemoguće, da pravim čuda razna. Nekoliko puta sam bio u situaciji iz koje me je samo čudo moglo spasiti, ali sam rekao sebi – ako si uspeo ono, tada, a to je bilo čudo, moći ćeš opet da napraviš neko čudo. Ima izreka koju često citiram – Ko u čuda veruje, taj čuda i stvara.“; rekao je Tihomir Stanić u novoj epizodi podcasta Snaga uma i istakao koja je snaga predubeđenja:
„To se dešava sa raznim drugim porocima i slabostima. Ali vredi pokušati. Svako ko nije zadovoljan nekom svojom osobinom, ili nekim činjeničnim stanjem iz svog života, ja sam siguran da vredi pokušati i sigurno će se naći ili rešenje ili druga strana te iste osobe. Svi smo mi kompleksni. Imamo u sebi razne osobine. Profesija kojom se ja bavim, glumci su sposobniji od drugih ljudi da u sebi pronađu raznolike ličnosti koje su tu, samo ih treba izneti u prvi plan u nekoj određenoj situaciji“, objasnio je Stanić.
„Ja sam ostvario svoje dečačke snove. Sve sam ostvario. Sad samo mislim, ako mogu da budem tu da se nađem, ovo što mi je ostalo od života, a možda mogu i posle smrti. Možda je moguće, da budem tu da se nađem svojoj deci i svojim ljudima sa kojima mi je lepo i do kojih mi je stalo, da im nekako pomognem. To mi je jedina ambicija. Zvuči prepotentno, ali stvarno u profesiji nemam nikakve ambicije ni želje. Ponekad pomislim da me možda čeka nešto zanimljivo ili teško, što ni ne slutim. Ali nemam. Mnogo radim, glavni zadatak mi je da ne kasnim, da me nikad ne čeka vozač u filmskim ekipama, da uvek budem nekoliko minuta pre tamo, da olakšam drugima. Raduje me kad čujem da se ljudi iz tehnike raduju kad vide mene, jer to znači da će ranije završiti i da ih neću gnjaviti, ponavljati grešiti… Onda čekam sledeći dan. Možda kao ljudi možemo da rastemo dok smo živi, i možda možemo stalno da se trudimo da budemo bolji nego što jesmo“, istakao je Tihomir Stanić gostujući u novoj epizodi podcasta Snaga uma, koju možete pogledati na početku ovog teksta.
Bonus video: Tamara Skrozza o Parkinsonu: Govorim, jer ne znam da li ću za godinu dana moći
Naše podcaste možete slušati i na platformama Google podcast, apple podcast, soundcloud, spotify, stitcher, castbox i deezer.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare