Psihološkinja Ana Perović gostovala je ove nedelje u podcastu Snaga uma, gde je govorila na temu o različitim manifestacijama posttraumatskog sindroma, koji nekad dolazi kao posledica jasnih i velikih trauma, a nekad može da se reflektuje i na celo društvo, kada govorimo o kolektivnim traumama, kojih na Balkanu ima posebno mnogo.

Masovne pucnjave u maju, korona, ekonomska kriza, bombardovanje, poplave, ratovi tokom devedesetih samo su neki od događaja za koje je jasno da su verovatno ostavili snažne kolektivne traume. „Te serijske kolektivne traume koje su nam se izdešavale, vodile su nepoverenju u dobro u životu, nepoverenju u život, da život može da donese nešto dobro. Sa mnogim ljudima sa kojima radim, iz ovog regiona, kada im se dešava nešto dobro oni postaju na izvestan način nepoverljivi i uplašeni. Nekad može da se radi i o tome. Šire shvaćeno, najkompleksniji oblik trauma za proradu jesu relacione traume, odnosno ono što nosimo iz odnosa. Ako je jedan izlovan događaj izazvao traumu, lakše je nego ako je moje detinjstvo obeleženo klimom koja je vodila tome da neko zanemaruje moje potrebe, da ne smem da kažem kako se osećam, da ne mogu da računam na razumevanje i da se ne osećam viđeno.“, istakla je Perović u novoj epizodi podcasta Snaga uma.

BONUS VIDEO – BONUS VIDEO – Ana Perović o posledicama kolektivnih trauma: Svi imamo neki oblik posttraumatskog sindroma