Miloš Milaković: Moja generacija ne veruje u penziju, nema osećaja sigurnosti

Podeli:

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama! Ovog ponedeljka gost Miljane Nešković je satiričar i jutjuber Miloš Milaković, koji se proslavio kroz format "Dnevnjak" i koji danas važi za najpopularniji satirični glas svoje generacije. Tema epizode je specifično odrastanje takozvanih milenijalaca u Srbiji, u vreme sankcija i nemaštine, kao i sve specifičnosti koje danas obeležavaju ovu generaciju, a koje vučemo baš iz tog perioda.

„Iz male sredine možeš samo napred“, objasnio je na početku Milaković koji je rođen u Sremskoj Mitrovici 1993. godine. „Bilo je oskudice što se tiče gomile stvari, ali to tada nije bilo bitno meni. Da pitaš mog ćaleta ili rodbinu isto to, ovaj podcast bi verovatno trajao sedam sati. Pamtiš da ne možeš gomilu stvari za koje čuješ da bi negde mogao, ali šta sam ja sa đest godina znao kako dete živi u Nemačkoj? Mi smo tu rodbinu viđali kada su slave i sahrane i uvek je bilo zanimljivo kada donesu Schogetten čokoladu ili nešto što nemamo ovde. Ali sam tada bio toliko mali da mi nije bilo ni bitno. I bombardovanje pamtim kao većina dece. Mi se igramo i odjednom moraš u kuću. A što? I sad tebi kao objašnjava otac, a ti imaš šest godina. I onda spavaš u podrumu, pa pronalaziš čari u svemu tome jer ništa ne shvataš. Lično, hvala bogu, nemam strašnih iskustava sa bližnjima iz tog perioda“, objasnio je Milaković.

Danas je jedan od najpopularnijih lica na internetu u Srbiji i reklo bi se da je izgradio za sebe sigurnu karijeru i odabrao put, pa je pitanje bilo do koje mere se oseća sigurno.

"Odrastao sam u srednjoj klasi, nismo bili gladni, a nije bilo ni za ne znam kakva letovanja, na zimovanja nisam išao kao dete. Sada se trudim da se opustim. Laktaš sam, ali nekad se ti laktovi ogule i dosta bole laktovi. Sam sam sagradio neki put bežeći od svih puteva za koje su mi govorili da treba da odaberem. E sad, da li je to beton ili neka zemlja polublatnjava, još ne znam. Kad god krene priča o penziji svi su u fazonu - kakva penzija, ko će to da doživi. Moja cela generacija tako razmišlja, čak i ako uzmemo programere, sa tim platama i primanjima, i oni su u istom fazonu, okreću se privatnim fondovima. Svi taj osećaj imaju, jer smo svi u nekom tripu da sutra možemo izginuti, pa daj sad da iskoristim to što imaš" rekao je Miloš i objasnio da su generacije naših roditelja i naših baba i deda imali potpuno drugačiji odnos prema sigurnosti.

"Konstantno imam taj grč male sredine kao da će sve propasti. I sve negde propada, ali bi i bilo nezahvalno da ja kao nekome nešto kukam. Ali svi imamo taj osećaj, prosto je nemoguće u ovakvoj državi imati osećaj sigurnosti. Svaka čast onome ko može, neka se javi da idemo na kurseve da se osećamo najsigurnije. Koliko god je to stvar države, to je stvari i načina na koji si ti vaspitavan i opet nečega što ti je preneo neko ko je živeo u nekoj državi, koja je u našem slučaju bila skroz drugačija", objasnio je Miloš Milaković u novoj epizodi podcasta Snaga uma koju možete pogledati na početku ove stranice.

Naše podcaste možete slušati i na platformama Google podcast, apple podcast, soundcloud, spotify, stitcher, castbox i deezer.

Bonus video: Podcast Snaga uma i gošća Ljubica Gojgić

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar