Glumac Irfan Mensur gostovao je ove nedelje na našem portalu u podkastu Snaga uma, gde je govorio na temu slobodnog života i slobodne misli, od dana do dana. Govoreći o lepim i naizgled beznačajnim trenucima od kojih se zapravo gradi prvo dan, pa život, Irfan Mensur se prisetio razgovora sa kolegom Bogdanom Diklićem:

„Kad je Bogdan Diklić išao u penziju, onda me je nagovarao da iste godine odemo u penziju, iako je on nešto mlađi od mene. Ja sam odbijao da odem, dok ne budem potpuno sreo za penziju u smislu godina službe i godina života. Kad smo obojica postali penzioneri, sledeće godine smo tako u penziji sedeli i pili kafu. I (Bogdan Diklić) kaže: ’Slušaj, ja više neću da prihvatam uloge koje imaju više od sedamnaest replika!’ Kažem: ’Dobro…’ Eto, izmislio je da to bude sedamnaest replika, to mu je dovoljno. Ipak, Bogdan Diklić postoji kao ime i prezime, ne treba da se dokazuje. Sedamnaest replika mu je dovoljno, tek da ostane u komunikaciji sa kolegama, sa pozorištem, sa javnošću… Završavajući kafu, ja sam rekao: ’Vidiš, to ti je odlična ideja! Ali ja ću da radim uloge od devetnaest replika!’ Kaže: ’Zašto ti da radiš uloge od devetnaest, a ja od sedamnaest?’ Rekoh: ’Zato što sam ja prvak, a ti si epizodista!’ Jaoo… Naravno, šalili smo se, ali to je ta priča ljudi preko kojih je prošlo sve.“, prisetio se Irfan Mensur u podkastu Snaga uma, govoreći o razlici između vremena u životu u kom se dokazujemo i onog vremena u kom se igramo i uživao.

BONUS VIDEO: Irfan Mensur: Čovek treba da slobodno živi i da slobodno misli