15
Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama. Ovog ponedeljka gošća Miljane Nešković je modna kreatorka Jovana Kobald, koja se već decenijama bavi organskom autorskom modom u Beogradu i Beču. Jovana je govorila o načinu na koji modna industrija godinama utiče na naše živote, o zabludama koje nosi svako pomodarstvo i o načinu na koji se prema odeći i prema planeti odnose ljubitelji mode u Beogradu i Beču.
„Nama se trenutno dešava masovna potrošnja, koja podrazumeva ljude od kojih neki i manično idu u tržne centre, kupuju i šta im treba i šta im ne treba, te misle da su im nove bele patike formula sreće tog dana. Svi smo i dalje izloženi reklamama svakodnevno i to nam se nameće u tom krugu potrošnje u kom živimo. Nikoga tu ne treba grditi što kupuje više odeće nego što je potrebno. Život u gradu je takav. Idete ulicom i samo što vas ne gađaju garderobom sa reklama, iz izloga, iz mobilnog telefona… Većina ljudi ima dovoljno para da može sebi da priušti takozvanu brzu modu, koja je sve povoljnija, ali sada već znamo da ništa od toga nije održivo. Mi kao planeta nemamo više resursa za takav odnos prema garderobi, a modna industrija je jedan od najvećih zagađivača“, rekla je Jovana Kobald i objasnila da smo svedoci koliko je ranijih decenija popularizovano iracionalno kupovanje garderobe, da je normalno što se ta tendencija proširila, ali i da sigurna da će to vrlo brzo biti prevaziđeno.
„Danas već imamo vegane i vegeterijance koji se toliko bore da se proizvodnja mesa za ishranu, ne zaustavi, nego da se normalizuje. Ništa ne treba da se zaustavi, ali treba i može da se normalizuje. Potpuno je OK da se nekad pojede meso. Ljudi koji su na selima pre sto godina brinuli o životinjama nisu jeli toliko mesa koliko se danas jede, a o životinjama su brinuli daleko uz apsolutnu posvećenosti i imali su daleko veću svest o tome šta znači jesti meso, kako ga i koliko treba jesti. Danas imamo nebulozno prejedanje mesom za koje znamo da nije više održivo. Mislim da idemo ka tim idejama i u modi. Kao što se iz kozmetike isključuju životinje i više se ne rade testiranja nad životinjama, idemo ka tome da se troše životinjska kože svede na neki normalniji i održiv nivo. Prosto, tržište će doći dotle da ljudi neće imati priliku da kupuju po tri para kožnih cipela svakog meseca, čak ni ako dobro zarađuju. To ne znači da niko više ne treba da nosi kožne cipele, ali može da znači da će svi, čak i oni koji sebi mogu da priušte koliko god hoće cipela, imati samo onoliko obuće koliko zaista mogu da nose i da će o njima brinuti. Priča da je stvar prestiža imati na stotine i hiljade pari koje ne služe ničemu… Sve to postaje zaista nekulturno“, rekla je Jovana Kobald i objasnila da su i veliki brendovi brze mode svesni koliko zagađuju i da ovaj način nije održiv zato što resursa prosto neće biti.
„Mi sada trošimo ono što nam nije namenjeno i što ne bismo smeli da trošimo. Ostavljamo generacije koje dolaze bez prirodnih resursa zarad zaista pohlepe. Nenormalna količina nafte se koristi za poliester, koji je jedan od najvećih zagađivača vode. Ogromna količina vode se troši za proizvodnju pamuka, tako da čak ni kupovinom organskog pamuka ne postižemo ništa ako kupujemo nerazumne količine i ako insistiramo na tome da nosimo stalno novo. Industrija je sama shvatila da nije održiva, mnogo pre nas“, rekla je Jovana i objasnila da to ne znači da će brendovi koji zarađuju milione samo prestati da izbacuju po dvadeset kolekcija po sezoni.
„Sve je to proces. Počinje od toga što prosto nećemo imati resurse, dakle kad hoću da naručim neki materijal – kažu mi da ga nema nigde. Dva i po odsto obradivih površina planete se koristi za proizvodnju tkanina, na to odlazi užasna količina vode i toga ponestaje. Zemlja je zagađena toliko da će se smanjivati prirodni resurs pamuka, lana, a nećemo imati ni ljude koji će to sve moći da šiju po tako malim cenama. U Beogradu je nemoguće naći šivače, jer je to izuzetno težak posao koji više niko neće da radi. Ušli smo u crveno. Toliko je velikih i važnih revolucija počelo tako što su tekstilni radnici rekli – dosta je. Možda se to desi i sada“, rekla je Jovana u novoj epizodi podcasta Snaga uma na Nova.rs i objasnila da smo „Razvili svest o tome da nije dobro bacati hranu, ali još nismo svesni da je bacanje garderobe ista šteta kao bacanje hrane, zbog resursa koji su uloženi u proizvodnju tkanine, čak i ako ona nas možda nije mnogo koštala. Mislim da će neminovno mediji i modni blogeri početi da se okreću čuvanju i poštovanju prema garderobi, a ne gomilanju stvari“.
Bonus video: Tamara Skrozza: Vidimo jedni druge, ali kratkovidi smo
Naše podcaste možete slušati i na platformama Google podcast, apple podcast, soundcloud, spotify, stitcher, castbox i deezer.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
