Jelena Riznić iz Ženske solidarnosti je gostujući u podkastu Snaga uma na našem portalu, u razgovoru sa Miljanom Nešković otkrila da je već pet meseci u situaciji teškog proganjanja, kao i da se oseća kao da joj je život ugrožen dok reakcija Tužilaštva nije adekvatna.

„Shvatam da sam najhrabrija ne ni ispred Informera, ne ni ispred policije, nego svakog jutra kada se probudim i odlučim da izađem iz stana i da se ponašam kao da je sve okej. U nekom trenutku sam imala baš grozan period u kom nisam mogla ništa, ni da čitam, ni da pišem, ni da radim. Tada sam shvatila da ne mogu to, jer su to sve stvari koje su povezane sa nečim što je u budućnosti. Ako čitam, čitam zato što ću pisati doktorat nekad u budućnosti, ako nešto istražujem, ako treniram, ako radim, opet to radim za svoju neku dobru budućnost… Ali opet ja ne mogu sto posto da verujem u svoju budućnost u ovom trenutku, ne zato što će me strefiti srčani udar, nego zato što imam konkretnu pretnju čoveka koji je rekao da će me ubiti pištoljem, nabavio pištolj, taj pištolj su mu zaplenili i sad se ne bave time. On je na slobodi i ja sam na slobodi. Ja prosto ne mogu da verujem u svoju budućnost, ali moram da se ponašam kao da će je biti“; rekla je u dahu Jelena Riznić u novoj epizodi podkasta Snaga uma.

Jelena je na društvenim mrežama dobila ogromnu podršku za hrabrost, pre svega od žena, pa je u naknadnoj izjavi dodatno objasnila detalje slučaja rečima od kojih se ledi krv u venama. Tekst Jelene Riznić o ovom slučaju, uz njenu dozvolu prenosimo u celosti:

“Već neko vreme odlažem priču o ovome, iako ne samo da znam da je važno govoriti o tome zbog svega čime se bavim, već je i to ono što ja živim poslednjih 5 meseci. Osmog avgusta 2022. iz policije su me zvali da dam izjavu povodom novog dešavanja sa čovekom kog sam prijavila za proganjanje 2019. godine i koji je tada dobio zabranu prilaska. Tu zabranu je prekršio kada je tog dana Aleksandru Vučiću na Instagram profil napisao da želi da me ubije pištoljem jer sam mu upropastila život, nakon čega su ga priveli i – zaplenili mu pištolj kojim je to nameravao da uradi. Policija me je odmah ubeđivala da to nije nasilje i da on nije nasilnik, jer je on mlad i bolestan, a ponašanje su minimalno promenili nakon što sam krenula da se raspravljam po kojim članovima KZ to jeste nasilje. Pritvor koji je dobio samo zato što je reč o lošem PR-u za SNS mu je istekao posle mesec dana, nakon čega moja advokatica do decembra 2022. nije mogla da sazna gde je on, jer joj na zahteve za uvid u dokumentaciju slučaja nisu odgovarali. Da mu je pritvor uopšte istekao saznala sam jer je obaveštenje dobio moj fakultet na kom je on studirao, a ja sam i dalje tamo na doktorskim. Dakle, po nekom osnovu uprava Filozofskog fakulteta za to saznaje, a ja kao direktno ugrožena strana – nemam pravo na to.

U narednim mesecima pokušavam da na alternativne načine saznam šta je sa čovekom koji želi da me ubije i saznajem da se slučaj vodi kao poverljiv, jer je prijava stigla iz Predsedništva, a ja se tu vodim kao sporedna strana. Faktički je oštećena strana Predsedništvo, a ja ništa. U decembru, ja uspevam da dođem do tužioca koji mi kaže da je time zaboravio da se bavi, da je zaboravio da zove druge svedoke, a da mu psihijatrijsko veštačenje nikada nije stiglo, ali kako kaže – nezvanično je reč o jako nestabilnom čoveku. Istom prilikom mi je rekao i da on ne može da mi garantuje bezbednost, kao i da dođem za desetak dana, kada će on navodno sve rešiti. Desetak dana kasnije dolazim tamo, a tužilac me drsko pita što sam došla (kao da mi nije on rekao da dođem), da on ne može da se bavi samo mojim slučajem (kao da se njim uopšte bavi), kao da su imali velike akcije u VTK i kao da to nije deo njegovog posla za koji je plaćen.

Ako je pitanje kako se živi sa svešću da neko želi da te ubije, a da one koji treba da te zaštite nije briga -ne živi se. Osim što preživljavam zdravstvene posledice stresa, nekako treba da nastavim sa svojim životom, jer nema dana za plakanje i dana za posao, doktorat, zabavu. To znači da ni u čemu nisam IOO% jer znam da se dešava OVO i da ta senka prevazilazi svaku drugu sreću ili dešavanje. A život prolazi. I prolazi ovako, jer moji izbori su ili da budem zacementirana u strahu, zbog toga što je nezvanično reč o nestabilnom čoveku, ili da probam da živim uprkos realnim pretnjama, jer ako mi neko oduzme glas – zaista me je ubio.

Ako sledeći put inicijali u slučaju femicida budu moji, moje pitanje je da li će i tada mediji govoriti o tragediji? Jer ja znam da neće biti. Biće ubistvo koje je moglo da bude sprečeno, mnogo puta. Znaću da sam plakala, svađala se, pretila, zahtevala da nekom nešto uradi, a tužilac mi na to rekao da je – zaboravio. Volela bih da sam i ja zaboravila. I biće nešto za šta postoje krivci, a to nije samo moj progonitelj. To su i institucije koje me nisu slušale. Iste one koje su ubile dvogodišnju devojčicu i više od dvadeset žena prošle i svake prethodne godine“, napisala je Jelena Riznić na svom Instagram profilu.

BONUS VIDEO: Gostovanje Jelene Riznić u podkastu „Snaga uma“