4
Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama! Posebna je po tome što počinje rečima "Lude" iz Šekspirovog Kralja Lira o "izvrsnoj ludosti ovog sveta", koje kao poklon za sve nas izgovorila naša genijalna glumica i gošća Anita Mančić. Reči Šekspirove Lude, po pravilu najmudrije od svih, ujedno su i bile i početna tema za neverovatno inspirativan razgovor sa Anitom Mančić, koja je zvonko i precizno govorila o licemerju koje se uvuklo u sve nas, odgovornosti za živote koje živimo, preživljavanju u svetu privida, ali i o našoj sklonosti za imanjem krivaca za sopstveni neuspeh, pre nego uzora za uspeh.
„Osećam se kao budala“, rekla je Anita na početku razgovora. „Pre izvesnog vremena, na televiziji sam gledala dve osobe. Jedna visoka kosata, druga niska i ćelava. Zajedničko im je što su buckasti. To je dovoljan opis. Jedan je govorio da mu nije jasno zašto glumci uopšte progovaraju, a drugi je rekao da se glumci uglavnom služe tuđim mislima. Zato bih ih sada počastila tuđim mislima, kad već imam privilegiju da govorim javno. Reći ću da Za budale nema goreg vremena. Kod mudrih ljudi ludost cveta. Pameću se čudnom oni diče, jer na majmune oni sve više liče. Ovo je naravno rekao Šekspir, nisam ja. Tako da sam ja nevina, samo izgovaram tuđe misli“, zaključila je Anita Mančić uz osmeh skrenuvši pažnju na značaj posmatranja stvari iz sopstvenog ugla, a ne samo iz onog ugla koji nam je nametnut. I zaista ko je danas smatran „pametnim“, a ko „budalom“?
„Ljudi umeju jako zlobne komentare da upućuju glumcima koji reše da progovore. To ume da bude baš jadno. Mi imamo svoj posao i zarađujemo. Neki ljudi nas vole, ili ne, veruju nam ili ne, zato što nas posmatraju kroz naš posao. Ako se desi da progovorimo mimo pozorišta, filma i televizije, kao što ja činim sad – reći će da je to za nas zabranjen teren. Kao da ne treba da imamo misli. Ipak, mi jesmo građani ove zemlje. Meni ne treba nikakva organizacija da bih osetila potrebu da nešto kažem o trenutku u kom živim. Nisam mnogo govorila prethodnih godina, i vrlo vodim računa šta ću govoriti i kako ću govoriti, iz poštovanja prema ljudima koji me slušaju. Niti me zanima šta bi trebalo glumac da bude, niti kad i da li treba da govori. Kad ja kao čovek prepoznam nešto što nije dobro, ugrožava mene ili nekog drugog, i reagujem na to – nije me zaista briga kako će da me zovu. Da li je te to u domenu politike, aktivizma… Nije me briga. Progovaram kao Anita Mančić, čovek, koji sagledava stvari i sa mnogim nepravdama ne želi da se pomiri, i koji želi da podrži ljude kojima treba podrška, Dakle, nastupam kao čovek. Koliki sam čovek? O tome možemo da raspravljamo, nikakav problem“, objasnila je ona.
Anita se osvrnula i na opsene i lažne istine koje su nam često servirane putem medija i bez kojih bi danas bilo teško zamisliti politički život. Kao primer iskoristila je intervju koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno dao u vozu.
„Primećujem manipulaciju koja je očigledna. Dovoljno je da izmestiš stvari malo, da probaš kameru da staviš iza ili odozgo potpuno bi drugačija scena bila, Pre neki dan sam tako gledala scenu u vozu. Samo sam zamislila, kako bi to izgledalo da sve posmatram iz ugla nekog putnika na stranci, koji čeka voz i gleda tako jednog čoveka i jednu ženu u vozu koji je divan, ali stoji. I očigledno je da neće poći ni tog dana, ni sutradan, ne znamo kada. Poželela bih da im kažem Ej ljudi, nije tamo život, život je ovde, gde sam ja! Ovde se čeka voz sat vremena i putuje se dugo. Ali tamo gledam tog muškarca koji govori i neku ženu koja klima glavom i razvije mi se čitav film. Kad isključiš ton onda pomisliš o čemu oni razgovaraju… Da li je to ljubavni sastanak? Da li su zalutali? Možda im je hladno pa su ušli da se zagreju? Možda ne znaju da su pogrešili…Bez ikakvih zlih namera, ovu scenu sam izdvojila kao dobar primer. Realnost nije ono što ti drugi nude kao realnost. Realnost je kad se ujutru probudiš, pogledaš račune, treba da ideš u prodavnicu i otvoriš novčanik. Kad otvoriš novčanik – tada se desi realnost. Lako nam se prodaje ideja o nekoj budućnosti. I to je ta vrsta manipulacije, koja po mom mišljenju nije dobra. Treba da otvorimo i oči i uši. I da se iza svake rečenice zapitaju čija je, ko je govori, zašto… Svako ima nameru. Ne postoji reč bez namere, i ja je sada imam. Samo je važno da prepoznamo namere koje su dobre, a koje nisu“, objasnila je Anita.koja je apsolutno blistala u novoj epizodi podcasta Snaga uma i dala nam uvid u to kako ona uspeva da živi svoju istinu u vremenu lažne pameti, opsena i prevara.
Naše podcaste možete slušati i na platformama Google podcast, apple podcast, soundcloud, spotify, stitcher, castbox i deezer.
Bonus video: Igor Todorović: Nije autentičnost biti nenormalan
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
