Prvi put otkako DLZ postoji nećemo snimati novu epizodu (ne računamo ono kad je Sergej ispalio).
Nemoguće je zamisliti bilo kakvo sprdanje, satiru i šalu, ni tri dana otkako nam se poglavica preselio u večna lovišta.
Nije preterivanje, Veselin Vesa Simonović imao je karakter, čvrstinu, odlučnost i nadzemaljsku energiju Bika Koji Sedi. Ovaj Mali Veliki Čovek sticao bi verno pleme hrabrih novinarskih ratnika, koju god redakciju da je vodio.
Vesa je spasio DLZ, kad nam je bilo najteže, ustupio nam je portal da na njemu govorimo bukvalno šta hoćemo. Ne samo da nam nikada ništa nije zamerio, već nas je bodrio i hrabrio u najtežim situacijama, uvek naglašavajući: „Dok je mene, za DLZ nema zime“.
Ako ste se pitali otkud tolika sloboda u izražavanju i kritikovanju režima u DLZ, pola od toga je zato što smo znali da nam Vesa drži leđa.
Neizmerno mu hvala za sve što je učinio za novinarstvo, srpsko društvo i nas dvojicu lično. Oprostićemo se od njega odabranim odlomcima iz epizode u kojoj nam je bio gost, pred Novu 2021.
Veso, počivaj u miru. Pozdravljaju te poslednji put, neutešni Mare i Neša.
****
Bonus video: Ovako je govorio Veselin Simonović
Naše podcaste možete slušati i na platformama Google podcast, apple podcast, soundcloud, spotify, stitcher, castbox i deezer.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare