0
Tina Krajišnik, velika košarkašica, mnogo više od sportistkinje, buduća psihoterapeutkinja, završila je sa igranjem za reprezentaciju Srbije.
Kada je jedna generacija srpske ženske košarke završavala svoj trofejni pohod, Tina Krajišnik je zahvatila njihov oproštajni zlatni ples i onda preuzela odgovornost. Lako je pričati o odgovornosti i potezima iz fotelje, treba istupiti kada je najteže i kada malo ko to hoće.
Iako je trebalo mnogo ranije da bude deo nacionalnog tima, možda je baš trebalo da bude tako kako jeste.
„Pomešane su emocije jer nismo uspele ono što smo htele. Ne treba zanemariti to što smo uradile, ove devojke su dobre i u narednim godinama će osvajati medalje“, rekla je Tina Krajišnik, centar i kapiten košarkašica Srbije, posle poraza od Australije u četvrtfinalu Olimpijskih igara 2024.
“Soccerbet iz Pariza – sponzor izveštavanja”
Na pitanje da li će te medalje osvajati predvođene njom, uz suze u očima je izustila da se oprašta od dresa Srbije, čiji je kapiten postala na jesen kada se Jelena Bruks povuka iz reprezentacije, kao i Sonja Vasić, posle Olimpijskih igara u Tokiju.
„Ne. Ovo je bila moja poslednja utakmica… Suze su bile tu ne samo zbog toga, nego jer nema borbe za medalju. Na kraju mi je došla i ta misao da nemam tu šansu, i da je ovo moja poslednja utakmica“, rekla je Tina Krajišnik srpskim izveštačima u Parizu.
I to je to, kraj, nema više… Ali, ne treba da bude ni suza, osim ako kapitenu nije tako lakše. Isplači se, Tina, pa idemo dalje, jer do zlata 2021. i sada poslednjeg plesa stigla si kao što nije niko. Rođena je u Sarajevu 12. januara 1991. godine, karijeru je počela u Loznici, igrala je za Radivoj Korać, Crvenu zvezdu, Pečuj, Miškolc, Šopron, Galatasaraj, Jekaterinburg.
Malo je nedostajalo da prerano završi karijeru i ostavi košarku zbog brojnih povreda koje su je ozbiljno mučile, ali ih je sve prevazišla i karijeru krunisala pokoravanjem Evrope, na turniru koji je 2021. održan u Francuskoj i Španiji.
PROČITAJTE JOŠ
„Moja ličnost i karakter su bili presudni u tim momentima da ne odustanem da se borim. Bilo je momenata gde sam mislila da ću prestati da ću se samo oporaviti od povrede čisto da bih mogla rekreativno da se igram i da živim normalno. Ali, bili su ljudi oko mene, koji su rekli ‘ajde pokušaj, zašto još da ne igra, mlada si, ima tu još potencijala, uspećes da se vratiš na viši nivo’. To me je poguralo, podrška porodice i trenera“, ispričala je Tina jednom za Nova.rs.
I zato bih naše razgovore obično započinjao sa „Kapitenu, kako si“, na koju god temu da su dalje vodili. Ova košarkašica je daleko od samog sportiste, već mnogo više. Njena širina, kultura, pojava, vaspitanje, ponašanje i sve ono što je krasi je prilična retkost u današnje vreme.
Trebalo je da ima više medalja u dresu nacionalnog tima, ona jedina je zlatna, sa Evrobasketa 2021. je bila kruna trnovite karijere. Titulu evropskog šampiona osvojile su bez poraza, a drugi put su se košarkašice Srbije popele na tron posle 2015. godine kada je započet neverovatan niz od četiri odličja na velikim takmičenjima.
I kontinuitet učešća, uz pojedina štucanja, ali ženska srpska košarka je na svetskoj mapi i ove devojke su time zadužile naš sport. Tina je poslednja među njima koja je rekla zbogom reprezentaciji, na OI u Parizu zajedno sa Nevenom Jovanović, dok Saša Čađo još nije definitivno prelomila. Jer, ove devojke mnogo vole da igraju za Srbiju i to rade srcem i najčistijim emocijama.
Krasi ih neverovatna energija i zajedništvo, a kada ih naljute onda proradi i poznati inat. Tako je bilo i 2015, pa 2021. kada je Krajišnik donela zlatnu medalju u redakciju Nova.rs.
„Selektorka Marina Maljković ume da nas na pripremama dovede do granice da ni sam ne znaš koliko možeš. I to je recept, jer kad dođe teška utakmica onda možeš da igraš i dva produžetka ako treba. Posle jednog teškog treninga bile smo toliko umorne, bukvalno sve smo polegale na pod, nismo mogle ni da progovorimo“, ispričala je Tina tada za Nova.rs i otkrila šta je tajna uspeha.
„U tim trenucima smo gledale slike na društvenim mrežama, Francuska je dobila odmor sedam dana i otišle su na more pred Evrobasket. Tad sam rekla da ćemo igrati finale s njima i da ćemo da ih pobedimo, jer su one bile na plaži dok smo mi ležale od umora“.
Tako je i bilo, šest utakmica i šest pobeda za evropsko zlato oko vrata. Tada je Tina u Valensiji na pobedničkom postolju Marini Maljković izgovorila i rečenicu „Jao, treneru, za ovo se živi“, u čast svih teških trenutaka koje je prošla i pet operacija nakon čega je sva istrajnost dobila smisao.
I tada je bilo suza, radosnica, neverovatnih emocija, svega što je obeležilo košarkašku karijeru jednog psihologa koja, kao pravi kapiten, nikad ne pripisuje zasluge samo sebi. Više puta je znala da istakne supruga Đorđa da snovi zaista postanu java, kao i da joj je najveća nagrada što su vremenom postale idoli mnogim devojčicama.
Kada u trenucima najveće sreće i uspeha misliš na druge, to je odraz ne samo velikog sportiste, već i čoveka.
Zato, Tina, kapitenu, suze su OK, a dalje idemo s osmehom. Psihologija i onaj sertifikat psihoterapeuta te i dalje čekaju.
„Treba živeti u trenutku i svaki trenutak maksimalno iskoristiti, uživati i na terenu i u košarci. Dok je god tako, trudiću se da se odazivam reprezentaciji i pružaću što više mogu. Negde očekujem da će početak tog normalnog života biti lep. To isto nosi svojih draži i kad se osvrnem na sve ono što je prošlo biću ponosna, srećna i zadovoljna. Definitivno će psihologija biti drugi poziv i ljubav“, otkrila nam je Tina u jednom od intervjua.
Mi joj želimo da uživa i da se s osmehom seća svega što joj je najlepša igra donela u životu.
BONUS VIDEO
