Srpski zagrmeo na ćošku Beogradske ulice kod Ajfela: "Ti si sa Nove? Ne, ne, oni su igrači" FOTO

Još dok nisam krenuo na Olimpijske igre 2024, video sam neverovatne fotografije sa odbojke na pesku, jer se teren nalazi na verovatno najatraktivnijoj lokaciji - tik uz Ajfelov toranj.

Nešto slobodniji deo dana od dolaska u Pariz rešili smo da popunimo baš ostvarivanjem jedne od želja... A kako mislim da i dobro fotografišem (a nisam loš toliko), odbojka na pesku i Ajfelov toranj su bili logičan izbor.

Šteta što kao novinari nemamo dozvolu da vam i vizuelno prikažemo to sve, na sreću tu su profesionalne fotke u kojima možete da uživate i na Nova.rs.

A, upravo je Nova.rs poznata i na ulicama Pariza... Da mi je neko pričao da ću podno Ajfelovog tornja začuti srpski od slučajnih prolaznika, da će mi se neko obratiti i da će to sve biti na ćošku Beogradske ulice (Rue de Belgrade), zvučalo bi previše dobro. Ali, i dobre stvari se dešavaju, pa vam bude puno srce.

Dok sam sa kolegom Milošem bio u neuspešnoj potrazi za pravim ulazom, jer je sve ogromno i ograđeno, samo se odjednom čulo:

"Čekaj, ti si sa Nova.rs?", zastanem u šoku što me je neko usred Pariza zaustavio na taj način, u ulici gde i nije baš prometno, jer su kontrole rigorozne, a pristup i te kako ograničen.

“Soccerbet iz Pariza – sponzor izveštavanja”

"Jesam, taj sam", odgovaram, a čovek iz Vršca u društvu ćerke nastavlja da nas hvali.

"Čitam vas svaki dan, pratim sve. Kako, bre, stižete svuda? Baš sam pratio ovih dana, išao si i na streljaštvo u Šateru kad su osvojili zlato, pa u Lil, sad si ovde", zvučalo je kao da pričam sam sa sobom, sreća kolega je bio svedok susreta koji ulepša dan i daje poseban pečat na sve.

Kažem da uživamo, jer ipak imamo privilegiju da smo na Olimpijskim igrama, da možemo da pratimo Srbiju, a uz to i sve ostale sportove, i uz zahvaljivanje na lepim rečima dodajem kako je ogromna podrška kolega iz Beograda verovatno i ključna da sve izgleda baš kako treba. I da čitaoci i gledaoci našeg sajta uživaju u svemu što im donosimo sa OI.

Pričamo kako je Nole prošao u finale, bili su na meču sa Musetijem, otkrivaju nam i sjajnu priču.

"Imali smo karte za prvi termin polufinala, tad su igrali Alkaraz i Ože-Alijasim, i onda sam sa nekim Holanđaninom trampila za karte, na poverenje. On je meni besplatno poslao jednu da mogu da uđem na kompleks Rolan Garosa kako bismo se uopšte našli, a onda smo tamo završili razmenu dobara", pričaju nam.

Srbi se uvek snađu, dodaju uz osmeh, i stvarno i ovde smo se uverili da za srpske navijače teško da postoje nepremostive prepreke kako bi se našli na tribinama.

Razilazimo se uz želje da Đoković osvoji zlato i da bude što više medalja u drugoj nedelji za Srbiju, a nastavljamo potragu za ulazom.

Zaista je oko Ajfelovog tornja sve u širokom luku ograđeno, tačno je određeno gde može da se prođe. Da smo usmereni gde treba i da nismo slušali policajca koji nam je tako uverljivo rekao "idite samo desno i tu je", ne bismo otišli na skroz pogrešnu stranu i tako lutali više od pola sata - neuspešno. Sesije su već bile završene, pa su nas čekale one popodnevne.

Dok smo tumarali kroz park oko čarobne znamenitosti Pariza, slučajni prolaznici su nas upitali da li znamo gde je ulaz. Odgovorili smo da isti tražimo, a onda je jedan od njih dobacio na engleskom: "Ma, vidiš da su igrači".

Nije da smo nešto kršni, ali nije loše znati da izgledamo sportski, iako je to samo bilo zbog akreditacija oko vrata.

Na pesku su odbojkašice Švajcarske dominirale protiv Francuske, zanimljivo je bilo videti i četvoricu sudija kako pomne prate svaki detalj i da li lopta dira liniju. I montažne tribine, na visini do skoro 20 metara, bile su skroz popunjene (kapacitet im je 12.860 mesta), što je upotpunjavalo utisak nečeg drugačijeg.

I kad je pauza imaju običaj da izazivaju što veću buku lupanjem nogama u metalne konstrukcije, što im je baš zabavno iz nepoznatnog razloga...

Šestoro njih radi na pripremi i održavanju peska, publika se sve vreme i animira preko zvaničnog spikera... Inače, igra se do 21 poena na dva dobijena seta i na Olimpijskim igrama je šest grupa sa po četiri ekipe. Dalje prolaze po dve najbolje ekipe iz svake grupe i dve najbolje trećeplasirane, dok preostale četiri trećeplasirane razigravaju za popunu preostala dva mesta u osmini finala.

Svakako je bilo nešto drugačije, neobičnije, a pogled na i kroz Ajfelov toranj dok ste na sportskom borilištu je definitivno nešto impoznatno.

*

*

*

*

BONUS VIDEO