25
U senci „velike pobede“ u UN ostao je nedovoljno afirmisan još jedan „uspeh“ našeg društva. Jedinstven slučaj u svetu - čovek kome se sudi za posedovanje 1,6 tona marihuane započeo je naučnu saradnju sa državnom ustanovom, kao poželjan partner, sa ugledom i svime što saradnici u takvim projektima imanentno nose.
Vlasnik plantaže Jovanjica, na kojoj je zaplenjena pomenuta droga, sa „zadovoljstvom je obavestio javnost“ da je njegova nova kompanija zajedno sa Institutom za opštu i fizičku hemiju započela „prvi naučni projekat posvećen istraživanju kanabinoida konoplje“.
Lep primer razumevanja nauke za nevolje čoveka kome je zaprećena desetogodišnja robija, koji je po dve optužnice osumnjičen za proizvodnju i promet narkotika. I koji je označen kao organizator kriminalne grupe. No, srpska nauka na poznaje granice, ni moralne dileme.
Ako smo imali kažnjavanog dilera droge koji snima spot u školi zašto ne bi i zajednički projekat sa „samo“ optuženim. Nauka ne sme biti selektivna, ima da sarađuje sa svima i u svim uslovima. Koliko je samo eksperimenata i isatraživanja urađeno tokom Drugog svetskog rata.
Stevan Blagojević direktor Instituta deluje zadovoljno što je njemu i ustanovi koju finansiraju građani pripala uloga da sarađuje sa Predragom Koluvijom.
Direktor Steva kao da cvrkuće: „Nemam nikakvih problema sa njim. Znamo da mu se sudi, nismo mi ni advokati, ni sudije. Šta će biti, mi mu želimo, kao svakom čoveku, sve najbolje. To je naučna ideja koja se razvija“.
Tako je direktore. Bravo, sami Bog zna gde će te nauka odvesti. Ako se desi da to istraživanje posluži sudijama za odbacivanje optužnice, pa to je samo benefit, to je bonus, nikako cilj saradnje.
PROČITAJTE JOŠ:
Nisam načisto da li to Institut za opštu hemiju pokazuje sklonost ka proširenju delatnost. Crv sumnje mi već ubacuje i reklamu: „Uklanjamo sve fleke iz biografija, hemijski čistimo krivična dela. Dođite da se dogovorimo“.
Imam utisak da iza saradnje gospodina Jovanjice i gospodina Državnog Instituta stoji više ministarstava. Pre svega Ministarstvo za nauku i gospođa Begović koja svojim ćutanjem podržava projekat. Verujem da rezultate „istraživanja“ s nestrpljenjem očekuju ministar zdravlja i ministarka pravde. I vođa, naravno.
Slučaj Jovanjica je priča o bolesnom društvu i mafijaškoj vlasti. Generacije koje dođu pitaće se kakvi smo mi to beskičmenjaci bili kad smo dopustili da se pod okriljem države organizuje proizvodnja narkotika. Ima li ikakvog opravdanja? Nema, sem dijagnoze.
Bez namere da umanjujem ulogu optuženog imam utisak da je za naprednjačku kliku važnija njegova odbrana nego odbrana Gazivoda i čitavog Kosova. Nije Koluvija glavni u tom projektu, ni najodgovorniji, njega su samo isturili, da ne kažem uvalili.
Ajmo da se prisetimo: Ko je Koluviju vodio u zvaničnim državnim delegacijama – predsednik Srbije. Ko je brao „kelerabu“ na Jovanjici – ministar Vulin. Ko je čuvao plantažu – pripadnici BIA, policajci i pripadnici Vojne obaveštajne službe. Ko je dobio donaciju Jovanjice – BIA. Ko se sa Predragom dogovarao telefonom – Bratislav Gašić.
Malo o odbrani osumnjičenog: Ko je prvi stao u zaštitu Koluvije – predsednik Srbije. Ko brani optuženog – advokat Đukanović, član SNS, predsednik Odbora za pravosuđe. Gde medijski nastupa Koluvija – na Hepiju i Pinku. Ko ga zove na proslave sa članovima državnog vrha – Informer.
Gde su policajci koji su otkrili Jovanjicu – smenjeni. Koga su još inspektori hteli da hapse – tadašnjeg šefa BIA. Ko je bio u pritvoru – Milan Isakov, policajac koji je uhapsio Koluviju. Kome su ugroženi životi, koga čuvaju specijalci – inspektore Milenkovića i Mitića. Kome se montiraju sudski procesi – njima.
Šta ovde nije jasno? Zato nema slobodnih medija, zato vlast krade izbore, zato smo među najsiromašnijim zemljama u Evropi. Zbog toga smo poraženi i obrukani svuda. Ko brine o Jovanjici promaši sve ostalo.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare