Aleksandar Vučić Foto:TANJUG/ RADE PRELIC

Predsednik Srbije i honorarni portparol "Telekoma Srbije" Aleksandar Vučić sinoć je u jednoj emisiji povukao paralelu koja je stigla pravo iz dubina uma pomračenog panikom i obešću, stavivši novinare portala Nova.rs u kontekst špijuna koji su 1943. radili za naciste u okupiranoj Srbiji. Ako je i od predsednika - mnogo je.

O čemu se radi?

Predsednik i honorarni portparol „Telekoma“ održao je juče jedno od svojih hitnih obraćanja (jer to intervju nije bio), u medijima ranije najavljeno kao istorijsko i prelomno. O istorijskom i prelomnom bilo je reči u prvoj trećini emisije. Tamo je samo potvrdio ono što je odavno očigledno: da mu je manevarski prostor za laganje i odlaganje sužen, da mu je dil od pre 10 godina u vezi sa Kosovom stigao na naplatu, da je izolovao Srbiju do te mere da je od nje napravio „hab“ za rusku diplomatsku aktivnost u regionu i da neuvođenjem sankcija ozbiljno dovodi u pitanje ne samo njenu evropsku perspektivu nego bogami i egzistenciju građana.

To mu je, čini mi se, bilo sekundarno.

Ostatak obraćanja posvetio je najpre svom honorarnom poslu – lobiranju za „Telekom“ – apelujući na korisnike SBB da pređu na „Telekomov“ kabl. Ne mešam se u njegove honorarne poslove, njemu na čast, uz jednu napomenu: „Telekom“ se nedavno po prvi put našao i u izveštavaju Evropske komisije kao jedna od prepreka ulasku Srbije u Evropsku uniju. Možda je ovo onda bio predsednikov krizni PR?

Zatim je prešao na targetiranje novinara Nova.rs.

Povod je bio tekst u kom su moje kolege objavile da se predsednik najpre nenajevljeno i nepublikovano (a naročito neobjavljeno na nacionalnim frekvencijama) susreo sa pomoćnikom Sergeja Lavrova u Beogradu. Tom prilikom mu je preneo stav Srbije o sankcijama Rusiji. Ništa neobično, na prvi pogled. E, đavola nije. Predsednika je tekst „trigerovao“ na sve one načine koji čine očiglednim fakat da je Srbija skliznula sa demokratskog puta i da ga Zapad sve manje vidi kao partnera i deo demokratskog korpusa. Ukratko, ovo je rekao:

„Evo ja sam hteo da sakrijem. Glup sam i mislio sam da mogu da sakrijem. Što bih ja hteo da sakrijem? Možda da bih sačuvao Srbiju. Recimo da su sve pogodili. Pa što ste me onda denuncirali? Što ste denuncirali predsednika svoje zemlje? Šta ste vi, profesionalni denuncijanti? Dragi naši na Zapadu ovaj je hteo nešto da sakrije od vas. Pa nemačka vrhovna komanda je 1943. u Beogradu dala saopštenje…Ovo nema veze sa novinarima, ovo ima veze sa političarima… „Molim vas da nas više ne dojavljujete o pokretima ilegalaca jer imamo i više nego dovoljno denuncijanata na našem spisku“. E, ovo vam je to“. I tako dalje.

Svako stavljanje u nacistički i izdajnički kontekst novinara koji profesionalno rade svoj posao u ovoj zemlji na rubu demokratije nije normalno. Odnosno, vama jeste normalno – ali ne sme biti. Zato, predsedniče, slažemo se: nema veze sa novinarima ništa od ovoga što pričate. Suzdržite se malo, na obostranu korist, a najviše na korist Srbije.

BONUS VIDEO: Visoki gost iz Rusije inkognito kod Vučića

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare