16
Nisam siguran da je MiIan Stamatović, predsednik opštine Čajetina, male ali onima sklonim otimanju prilično zanimljive opštine, glup čovek. Ne izgleda mi tako, a bogami ni njegov politički put nije bio glup, premda upitno moralan. Ali glup - nikako.
Zašto onda sebe indirektno upliće u aferu blatante krađe glasova koju SNS sprovodi evo najmanje dva/tri poslednja izborna ciklusa – ne znam. Jer neko ko kaže ovo – „Mi sigurno nemamo takve birače i time se ne služimo i ja sam sve to pričao iz dosadašnjeg iskustva, a to se najbolje vidi u jednoj maloj sredini. Vi sad mene ako hoćete da pitate koje su to političke partije koje mogu da koriste, to može da radi bilo ko, najbolje to mogu da rade grupe građana, može da radi bilo koja politička partija, a najbolje to zna, ja nisam pravnik pa mogu samo da tumačim da li će neko da se prijavi iz jednog mesta u drugo mesto. Vi znate najbolje da vi možete da se prijavite bilo gde u Srbiji, evo kod nas, mi dolazimo sada u situaciju da se skoro izjednači broj birača i broj stanovnika. Jel to nešto nelegalno?“ – to definitivno radi.
A onda na pitanje koleginice Obućine – „Jel’ vama nije jasno da se time urušava Ustav, da nisu jednaka prava i slobode svih građana, da taj koji može da se odjavi danas pa da sutra glasa na jednom mestu, pa se preksutra vrati i glasa drugi put, da taj ima dva puta pravo da glasa. Jel’ vama nije jasno šta je tu nelegalno, neligitimno, protivzakonito? – odgovori ovo:
„Pa kako se krši Ustav, objasnite mi ako neko sada stvarno želi i hoće da promeni svoje mesto boravišta“.
Pa kako se krši Ustav kad Ustav i ne postoji, jel’ da? Slažem se.
I generalno, minulih nedelja, a najkasnije od kraja prethodnih decembarskih izbora, Srbija izgleda kao zemlja u kojoj su zakoni suspendovani, kao da smo u permanentnom vanrednom stanju, a da je garant normalnosti BIA koja kroz grad paradira sa dugim cevima. Zemlja nam izgleda baš kao da su joj duge cevi, a ne zakoni i Ustav, garant bezbednosti njenih građana. Izgledamo kao teritorija nekog latinoameričkog narko-kartela na kojoj vlada onaj sa najboljim arsenalom. Kartelski su nam izborni običaji; kartelsko nam je pravosuđe koje bledo gleda „oskarizaciju“ i ne kaže ništa kad sudija Lukić „nacrta“ kako se do Oskara dolazi; kartelski nam izgleda podela vlasti i ovo formiranje Vlade koje predsednik (mimo Ustava) odlaže po sopstvenom nahođenju, a zapravo dok se „kapo 1“, „kapo 2“ i „kapo 3“ ne dogovore kome ide fotelja i buđelar.
U međuvremenu, EU je zaboravila na krađu izbora. Tako izgleda meni, malom novinaru daleko od Brisela, grešna mi duša ako nije tačno. Utihnuli su pozivi na formiranje tima koji bi ispitivao detalje izborne pljačke, slanje specijalnog istraživača, zadovoljilo se lažnim obećanjem Vlade da „majke mi nećemo više da krademo“, obnevidelo se na primer Male Krsne.
Nema veze. Ako je „kolektivni Zapad“ – kako ih klevetnički naziva predsednik Vučić – digao ruke od ovog regiona, ima valjda još koja stotina hiljada ljudi u ovoj zemlji koja baš i nije. I ona se, valjda, nešto pita. A pita se: kada čujem ljude iz sistema kako progovaraju o užasu kojem su svakodnevno izloženi, shvatam da se pita i te kako.
Dakle, ne morate da šaljete Gonzalesa ako vam je tako isplativije. Legalizovaćete pljačku i ojačati temelje mafijaškog kartela, pa će posle biti da je EU „duboko zabrinuta“ zbog nestabilnosti – političke, bezbednosne, ekonomske – u Srbiji. Ta nestabilnost biće produkt vaše pasivnosti i kratkoročnih interesa, ali ni to nema veze, jer sve što počne ima kraj, pa i ovo vanredno stanje. A kad se jednog jutra probudite, kad ono – vidi, Milan Stamatović svedok saradnik. Ko bi rek’o.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
