0
"Je li (ime poznato redakciji)...Jes' ti video kako on prodade Kosovo juče?", pitam, namerno provokativno, kolegu iz firme. Što se tiče kolege ime-poznato-redakciji, treba da znate da je u pitanju mlađi muškarac, zainteresovan za vesti generalno, ali nije u pitanju novinar. "Ko, Vule, Vučko? Nemam pojma brate, veruj mi nisam ni pratio". Ukratko, iz tog odgovora saznao sam sve što me zanimalo o daljem pristupu temi briselskih pregovora o Kosovu. Malo iz tog odgovora, malo i iz alata za merenje čitanosti vesti koje objavjujemo na sajtu. Jasno vam je kakav sam zaključak doneo.
A šta se, zapravo, desilo pa građani Srbije ili nisu čuli i videli ili nisu shvatili da je predsednik Vučić u ponedeljak u prestonici EU prihvatio nacrt sporazuma za rešenje kosovskog pitanja i mapu puta za njegovu implementaciju?
Najpre, gde da vide, čuju ili pročitaju? Ogromna većina medija je prevarno izveštavala o ovom događaju. Ipak, i to je određeni pomak, obično sve vesti ignorišu. Šta znači prevarno izveštavanje, termin koji mi se, priznajem, neobično dopada? Pa, to je izveštavanje koje je namerno napravljeno na takav način da sakrije vest u šumi komentara i šiblju kontradiktornih informacija. Već mi je i dosadilo da objašnjavam, ali mislim da je najznačajniji deo novinarstva kontekstualizacija. Na primer: „državna uprava je povećala plate činovnicima za 10 posto“ nije vest; „državna uprava povećala plate činovnicima za 10 posto, što ih uz inflaciju od 15 odsto čini da budu na nivou septembra 2019.“, jeste vest. Ili recimo: „Dragan Džajić je kandidat za predsednika FSS“ nije vest; „Dragan Džajić istakao kandidaturu za predsednika FSS nakon velikog talasa podrške fudbalskih radnika Nemanji Vidiću“, jeste vest. Ili, na kraju: „Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije potpisao francusko-nemački sporazum“ nije vest; „Predsednik Srbije nije potpisao francusko-nemački sporazum, već se zajedno sa posrednicima i Aljbinom Kurtijem složio da je radna verzija prihvaćena i da će raditi na njenoj implementaciji nakon potpisivanja“, jeste, konačno, vest.
Ko je čuo ovu vest?
Niko (ili makar skoro niko) na „Telekomovom“ kablu.
Da je kolega ime-poznato-redakciji čuo ovu vest, kako bi reagovao? Tu dolazimo do faktora dva: verovatno ne bi ni na koji način. Kad buka traje dugo – recimo, na nekom koncertu ili mitingu – uhu treba vremena da se privikne na normalan govor. Onda uobičajenim tonom izgovorena rečenica ne može da se čuje. A ako nekoliko ljudi priča u glas, onda je još teže. A ako nekoliko ljudi priča u glas, a od toga bar trojica pričaju potpune besmislice namerno dizajnirane da zbune onog koji sluša – onda nikako.
Na kraju, došli smo do toga da Vučić komotno može da potpiše kosovsku nezavisnost (premda to niko i ne traži od njega u ovom trenutku) – one koje zanima ne čuju, a one koji čuju nije stalo.
BONUS VIDEO: Treći rođendan portala Nova.rs.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
