Podeli
Milisav Đorđević i Aleksandar Vlahović Foto:Nova S

Na pitanje da li su radnici u Srbiji najveći gubitnici privatizacije u emisiji "Među nama" govorili su Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista i Milisav Đorđević iz Samostalnog sindikata u poljoprivrednoj koroporaciji Beograd.

Đorđević, koji je i bivši radnik PKB-a, podseća da je još 2006. godine bilo razgovora o privatizaciji PKB-a da bi 2009. godine država shvatila da poljoprivredna preduzeća ne treba prodavati.

“Mi smo tog momenta podržavljeni, a posle je Grad Beograd preuzeo upravljanje PKB-om. U jednom momentu je došlo do oporavka preduzeća, do realizacija naplata starih potraživanja. Nakon toga je PKB bio oporavljeno preduzeće koje je moglo samostalno da radi i da se razvija”, priča on.

Zatim je 2014. godine, nakon dolaska nove vlasti, ponovo započeta priča o privatizaciji.

Povezane vesti:

“Opet se otvaraju priče o dužničkom ropstvu PKB-a i na kraju se, pre dve godine, bira model privatizacije koji je najlošiji po radnike – to je prodaja imovine, ne i prodaja breda, koji je prodat tek ove godine istom vlasniku”, kaže Đorđević.

Objašnjava da kad se prodaje imovina onda zaposleni nemaju nikakva prava i objašnjava:

“Tada ne možete da prodate ni kolektivni ugovor, zaposlenih nema nigde u privatizaciji.”

Kako kaže, u momentu privatizacije su svi radnici ostali na poslu, da bi do sada čak oko 500 ostalo bez posla.

Naglašava da je taj model privatizacije doneo još jednu lošu stvar – da samo bivši zaposleni u PKB nisu uspeli da ostvare pravo na besplatne akcije.

“Nas su izuzeli u momentu kad je preduzeće prebacivano na državu. Onda je 2015. godine Grad Beograd doneo doluku da se 15 odsto pokloni zaposlenima. Međutim, dolaskom novog gradonačelnika ta odluka je istog momenta poništena i mi smo ostali bez tog prava”, priča bivši radnik PKB-a.

Vlahović, koji je od 2001. do 2004. godine bio ministar za privredu i privatizaciju, kaže da su ministarstvo na čijem je bio čelu i Agencija za privatizaciju u to vreme odlagali privatizaciju u sektoru za poljoprivredu.

“Čekali smo da Ministarstvo poljoprivrede i Vlada Srbije jasno definišu strategiju za razvoj poljoprivrede. Na žalost, takav dokument nikada nije bio produkovan, da bi nakon 2004. započela prodaja tih poduzeća”, kaže on.

Napominje da i sada postoji prostor da se definisanjem jasne strategije preostali broj preduzeća uspešno privatizuje.