Malo je falilo da Beograd dobije još jedan grad za svog pobratima. Pre samo dva dana zameniku gradonačelnika Goranu Vesiću zabranjeno je da uđe na Kosovo gde je trebalo da potpiše Povelju o bratimljenju Beograda i Severne Mitrovice. Čemu služi bratimljenje gradova i ima li danas značenje kao u bivšoj Jugoslaviji.

Reporterka: Nataša Jovanović

Da Gorana Vesića nisu vratili sa Jarinja, Beograd bi sad bio pobratim sa Severnom Mitrovicom. To bi uz Banjaluku, Ljubljanu, Šangaj, Čikago, Krf i Koventri bio 7. grad pobratim sa našim glavnim gradom. Koliko je bratimljenje važno, najbolje zna onaj koji ga najviše i neguje.

Dragan Marković, iz Jedinstvene Srbije rekao je:

„Posle kumstva pobratimstvo je nešto što je sveto“.

Zahvaljujući svom gradonačelniku Jagodina ima prijatelje širom Evrope, a slučajno ili namerno to su uglavnom primorski gradovi. Među prvima bili su Paralija, Korint, Perdika i Hrisupoli koji je svojevremeno Jagodini poklonio 2 hektara zemlje uz more.

„I želim da vam kažem da mi Srbi smo poznati tamo gde je srpska zastava tamo je i srpska zemlja. Danas je i zvanično Srbija izašla na more“, izjavljivao je Dragan Marković, pa dodao:

„Grčka je jedna od država koja nije priznala nezavisno Kosovo i to je bio jedan od motiva zašto sa grčim pravoslavnim narodom. Čim uđu u Grčku na granici se nađu svi znaju za Jagodinu, Solun kad kažete da ste iz Jagodine neću reći da postoji privilegija ali se menja to gostoprimstvo kad kažete da ste iz Jagodine, jer to što ima u Jagodini nema nigde na svetu.“

Bratimljenje gradova počelo je u bivšoj Jugoslaviji i uspešno je trajalo sve do njenog raspada.

„Takođe bilo je bratimljenje osnovnih škola ili dr.institucija pa su onda đaci išli pa smo odavde iz Beograda išli u Brežice a oni kod nas itd. Neki naše opštine neki naši gradovi bratimili su se sa nekim gradovima koji su imali sličnu sudbinu u 2.sv ratu Beograd sa Konvertijem ili Kragujevac sa poljskim Bingošćem bilo je raznih bratimljenja a  zasnovano na istoriji i težnji da se ljudi zbliže i pomognu ukorenjivanje nove ideologije“, kaže Bojan Dimitrijević, istoričar i dodaje:

„Kasnije je bratimljenje obnovljeno i to najviše sa grčkim gradovima i sa gradovima u Republici Srpskoj“.

„Da smo mi tako radili pre 99 godine, da svako od gradova da se u nekoj evropskoj državi pobratimio sa nekim gradom ne bi Srbija bila bombardovana“, rekao je svojevremeno Dragan Marković.

Danas je vreme drugačije i čini se da je bratimljenje najčešće samo na papiru.

„Reklo bi se da današnje vreme kada imate mlade na društv.mrežama kada se malo čita da je ta politika bratimljenja deklarativna, za razliku od pre 30, 40 godina kada je to bio realan susrat, realna komunikacija, razmena pisama, poseta“, rekao je Bojan Dimitrijević, istoričar.

Danas su posete formalne, ali ne i u slučaju Dragana Markovića Palme, koji se nekako svuda oseća kao kod rođene kuće… (Palma jaše kamilu…)