Otkad je korona s nama, sve više se govori o tome kako je živeti bez čula mirisa. Ali u toj priči zaboravljamo na one koji su i pre pandemije imali ovaj zdravstveni problem, a zovu se – anosmičari. Osim što ne mogu da osete primamljiv miris tek skuvanog ručka ili jutarnje kafe, njima prete i opasnosti jer ujedno ne mogu da osete ni otrovne gasove ili dim od požara.
Kako piše Health Line, čulo mirisa podstiču određeni procesi. Molekuli koji se oslobađaju iz određene supstance treba da stimulišu posebne nervne ćelije koje se nalaze visoko u nosnoj šupljini. Te takozvane mirisne ćelije zatim šalju podatke mozgu, gde se identifikuje specifičan miris.
Sve što ometa te procese, kao što su otok, polipi, zapušen nos ili oštećenje samih nervnih ćelija, može da uzrokuje gubitak čula mirisa.
Anosmija može da bude nasledna ili stečena, a glavni uzroci, osim korone u poslednje vreme, jesu povrede glave kod mlađih osoba ili virusne infekcije i Alchajmerova bolest kod starijih odraslih osoba.
Pročitajte još:
Ovaj poremećaj može da bude deo procesa starenja, i to od 60. do 70. godine života, kad promene mogu da budu naglašene. Takođe, postoji i specifična anosmija koja stvara neosetljivost na neki određeni miris, što može da bude određeno genetikom.
Ponekad anosmiju može da izazove kijavica, upala sinusa, ali i nosni polipi koji su uglavnom vidljivi tokom pregleda. Grip ili druge infekcije gornjih disajnih puteva u 26 odsto slučajeva jesu uzrok anosmije. Osim toga, čulo mirisa je moguće izgubiti i zbog korišćenja nekih lekova, zračenja glave ili hirurških zahvata u predelu nosa ili sinusa.
Stručnjaci istiću i da gubitak čula mirisa može biti jednostran, usled, recimo, tumora ili traume, ili obostran – kod lokalnih procesa na nosnoj sluznici.
Anosmija ne može da se leči, ali mogu da se rešavaju uzroci koji je izazivaju. Međutim, kod mnogih je teško naći jasan uzrok, pa je potrebno obaviti brojne detaljne lekarske preglede. Nažalost, čak i kada dođu do dijagnoze i počnu sa lečenjem, recimo, sinusitisa, oboleli ponekad i dalje ostanu bez čula mirisa.
Tad oni nisu na gubitku samo jer ne mogu da uživaju u raznim prijatnim aromama nego ih vrebaju razne opasne situacije. Recimo, oni ne mogu da osete miris pokvarene hrane, pa mogu da se otruju, zatim, ne mogu da osete ako negde curi plin, ako je izbio požar – jer ne osećaju miris dima, a to može da im ugrozi život.
Dešava se i da gubitak čula mirisa prati i gubitak apetita jer oboleli ne mogu da osete ukus hrane. Naime, naša sposobnost da osećamo miris takođe utiče i na našu sposobnost da osetimo ukus i već je poznato da su ova čula povezana.
Dakle, u zavisnosti od uzročnika, anosmija može biti privremena ili trajna. Srećom, u retkim slučajevima je simptom ozbiljnijih poremećaja – osim, naravno, kad se radi o koroni.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar