0
Sam pomen nuklearne katastrofe izaziva ogroman strah, a u globalnoj panici, ali i u našem okruženju, neki su svoju šansu prepoznali u tabletama joda. Kakvu ulogu ima kalijum-jodid kod nuklearnih zračenja i koliko je opasno ako se uzima na svoju ruku, za Novu priča prof. dr Radan Stojanović, farmakolog.
Za početak profesor govori kada je jod u tabletama opravdano uzimati.
„Ljudi su očigledno u strahu od eventualnog nuklearnog sukoba i kontaminacije koja može doći nakon toga. Hipoteza je da se radioaktivni jod oslobodi u atmosferu, mi ga možemo udahnuti, on može doći u krvotok, a na kraju taj jod može doći do štitne žlezde. Tada su moguća oboljenja štitne žlezde, a najgora varijanta je karcinom štitne žlezde. Suština uzimanja kalijum-jodida je u tome da se taj jod iz tableta oslobodi, da ga naša štitna žlezda preuzme, da se ona njime napuni i samim tim da nema prostora da preuzme bilo koji drugi jod, pa ni onaj radioaktivni iz potencijano zagađenog okruženja.“
Profesor ističe da ta jedna doza kalijum jodida deluje 24 sata.
„Zavisi kolika je efikasnost tih tableta, koliko je vremena proteklo od izlaganja štetnim materijama do uzimanja tablete jer potrebno je uzeti što pre u prvih sat, dva vremena od izlaganja. Bitna je i količina radioaktivnog joda kojoj je čovek bio izložen.“
I Svetska zdravstvena organizacija ističe da u slučaju nuklearnog akcidenta, kalijum jodid se koristi za zaštitu ili blokiranje štitne žlezde od zračenja. Međutim, SZO obično ne preporučuje upotrebu kalijum jodida za odrasle starije od 40 godina.
„Stariji od 40 godina nisu ranjiva grupa jer se kod njih retko javlja karcinom štitaste žlezde“, kaže prof. dr Stojanović.
S druge strane, oni koji u panici misle da će jedna tableta kalijum jodida rešiti sve eventualne probleme s nuklearnim zračenjem, treba da znaju jednu važnu stvar.
„Taj jod ne štiti od drugih opasnih otpadnih materija poput plutonijuma, cezijuma, uranijuma. On štiti samo od joda i samo štitnu žlezdu, ne i druge organe.“
Profesor takođe ističe da ne sme da se pretera sa dozom, a to je posebno važno budući da jedna doza deluje samo 24 sata.
Pročitajte još:
„Ne možemo, recimo, jod svaki dan uzimati preventivno, pogotovo ne mala deca, odojčad. Trudnicama i starijima takođe lekar treba da prepiše dozu. Postoji i rizik od interakcije kalijum jodida sa drugim lekovima, recimo, sa vašom redovnom terapijom. Zato je konačni zaključak – kalijum jodid ne može da ima neku posebno veliku korist, a može da načini štetu ako se uzima na svoju ruku.“
Sem kao rastvor joda u kalijum jodidu (Lugolov rastvor) i u suplementima, profesor Stojanović kaže da kalijum jodida kod nas u apotekama zvanično nema.
„U svakom slučaju, treba ga uzimati samo po savetu preporučenih ljudi u preporučenim dozama. Zato je bolje ne voditi se histerijom koja zavlada oko mnogih lekova i preparata jer mnoge stvari mogu da načine više štete nego koristi ako se stihijski uzimaju.“
BONUS VIDEO: Endokrinološke bolesti modernog doba
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
