Hašimto sindrom je autoimuni poremećaj koji može izazvati hipotireozu ili neaktivnu štitnu žlezdu. Retko, bolest može izazvati i prekomerno aktivnu štitnu žlezdu.
Hašimoto tireoiditis je autoimuno oboljenje koje podrazumeva da ćelije imunog sistema napadaju i razaraju tkivo štitaste žlezde (tireoide). Simptomi ne moraju da se pojave na početku, a kako zapaljenje napreduje, opadaju hormoni štitaste žlezde, što vodi u hipotireoidizam. Hašimotova bolest se javlja kod oba pola, nešto češće kod žena posle 40. godine, a beleže se slučajevi i kod tinejdžera.
U početku, u takozvanoj nultoj fazi bolesti, simptomi Hašimoto bolesti izostaju, a hormonski status štitne žlezde je u granicama referentnih vrednosti. Određen broj pacijenata, čak i u ovoj fazi, može primetiti blago uvećanje u prednjem delu vrata (takozvana guša).
Hašimoto obično polako napreduje tokom godina i uzrokuje hronična oštećenja štitne žlezde, što dovodi do promene nivoa hormona štitnjače u krvi, koji dugo ostaju u referentnom opsegu.
U drugoj fazi bolesti kreće i stvaranje i produkcija antitela koja napadaju sopstvenu štitnu žlezdu.
Znaci i simptomi (hipotiroidizma):
Umor i tromost;
Preosetljivost na hladnoću;
Opstipacija (zatvor);
Bledilo lica;
Suva koža;
Otečeno lice;
Lomljivi nokti;
Gubitak kose;
Neobjašnjivo povećanje telesne težine;
Bolovi i slabosti u mišićima;
Bolovi i ukočenost zglobova;
Prekomerno ili produženo menstrualno krvarenje;
Problemi sa pamćenjem;
Usporen srčani rad;
Nizak pritisak;
Obavezno posetite svog doktora ako se pojave ovi znaci i simptomi:
Umor bez očiglednog razloga;
Bledo, otečeno lice i kapci;
Zatvor;
Anti TPO antitela analiza koristi se za detektovanje antitela protiv TPO u krvi. Prisustvo TPO antitela u krvi ukazuje da je poremećaj rada štitne žlezde uzrokovan nekom autoimunom bolešću (Hašimoto ili Grejvsova bolest), kada imuni sistem proizvodi antitela koja napadaju zdrave ćelije štitne žlezde i uzrokuju upalne procese i oštećenja štitnjače.
Povišen TPO antitela u krvi ukazuje da je uzrok poremećaja rada štitne žlezde kod 90% osoba upravo Hašimoto tireoiditis, dok je kod 70% obolelih u pitanju Gravesova (Grejvsova) bolest. Ipak, neke osobe sa povišenim TPO antitelima u serumu ne moraju imati pomenute bolesti štitnjače. U ovim slučajevima, prisustvo ovih antitela može preventivno pokazati na povećani rizik od budućeg oboljevanja tireoidne žlezde.
Anti TPO antitela koriste se i za praćenje sprovedene terapije za lečenje oboljenja štitnjače, kao i razlikovanju autoimunih od neautoimunih bolesti tireoidne žlezde.
Prilikom testiranja, anti TPO antitela vrednosti su iste i za žene i za muškarce. Normalne vrednosti TPO antitela u krvi iznose < 34 IU / ml.
Povišene vrednosti najčešće ukazuju na hipertiroidizam, tj. ubrzani rad štitne žlezde. Snižene vrednosti TPO antitela nisu klinički značajne.
Koncentracije anti TPO antitela najčešće se određuju osobama koje imaju simptome hipertireoze ili hipotireoze, osobama koje imaju uvećanu tireoidu ili čvoriće na štitnoj žlezdi, koji su vidljivi na ultrazvučnom pregledu, kao i tokom kontrolnog pregleda nakon primenjene terapije. Tada je potrebno izvršiti testiranje na osnovu venskog uzorka krvi, dok posebna priprema nije potrebna (poželjno je da se krv ne vadi neposredno posle obroka).
Vrednosti anti TPO antitela poželjno je pratiti jednom metodom, tj. u jednoj laboratoriji, a rezultate testa upotpuniti drugim dijagnostičkim pregledima.
Potpuno izlečenje od ove bolesti nije moguće, već se od trenutka uspostavljanja dijagnoze oboljenje prati i drži pod kontrolom preporučenom terapijom i zdravim životnim navikama pacijenta.
Terapijom se utiče na smanjenu funkciju štitaste žlezde, odnosno nadoknađuje se hormon levotiroksin, koji štitna žlezda ne može da proizvede sama. Hormonalna terapija čini da se uspostavi hormonski balans u organizmu i uzima se doživotno.
Ukoliko se otkrije na vreme i ako štitna žlezda ima očuvane funkcije, sa Hašimoto sindromom se može živeti i bez terapije, uz redovno praćenje i kontrole.
Ne postoji izlečenje od Hašimoto tireoiditisa. Ako bolesnik ima blagu kliničku sliku, malo uvećanje žlezde bez subjektivnih smetnji, uz redovne kontrole i proveravanje hormonalnog statusa lečenje nije potrebno.
Hormonalnom terapijom koja se pije u tabletama postiže se dobra regulacija nivoa hormona u organizmu što u narednih nekoliko meseci dovodi do gubitka simptoma i regulisanja metabolizma. Terapija se uzima doživotno. Ako je štitasta žlezda previše uvećana, može biti indikovano hirurško uklanjanje dela ili čitave tiroide.
Pored terapije lekovima pacijenti se moraju pridržavati i određenih životnih navika. Tačnije, potrebno je voditi što zdraviji životni stil uz pravilnu ishranu i redovnu fizičku aktivnost.
Ovaj aspekt lečenja je potrebno shvatiti ozbiljno, jer određena hrana može ometati sposobnost tela da apsorbuje hormone koji se uzimaju kao redovna terapija.
Ishrana je veoma bitan faktor kod Hašimoto sindroma. Osobama koje boluju od ove bolesti preporučuje se da se hrane prema individualnom režimu ishrane koji je posebno za njih napravio doktor.
Ipak, ishrana koja se generalno pokazala delotvorno kod Hašimota je ishrana bez glutena, bez šećera, žitarica, mlečnih proizvoda i ishrana bazirana na namirnicama sa niskim glikemijskim indeksom. Ovo su samo generalne smernice kada se radi o ishrani prilagođenoj Hašimoto sindromu. Nije striktno, niti važi za svaku osobu obolelu od Hašimota da mora izbegavati baš sve namirnice navedenog porekla i sastava, te je zbog toga najpogodnije da se napravi individualni plan ishrane za svaku osobu koja se bori sa ovom bolešću.
Hašimoto se može javiti i kod dece, što je ređi slučaj. Simptomi mogu biti slični kao i kod odraslih (umor, opadanje kose, povećanje telesne težine, depresija itd.), ali se mogu javiti i drugi znaci – usporen rast i razvoj, manjak koncentracije tokom učenja, gojaznost, kasniji pubertet i drugo.
Lečenje obuhvata klinički pregled i primenu oralne terapije lekovima, uz redovno prećenje nivoa hormona u krvi. Osim lekova, potrebno je voditi računa o načinu ishrane i aktivnosti kod dece.
Iako je Hašimoto ređi kod muškaraca, simptomi i tok bolesti su slični onima kod žena.
Seksualno zdravlje: Hašimoto i hipotireoza kod muškaraca mogu uticati na seksualno zdravlje, uključujući erektilnu disfunkciju, smanjeni libido i probleme sa plodnošću.
Ginekomastija: U retkim slučajevima, muškarci sa Hašimotovim tireoiditisom mogu razviti ginekomastiju, što je povećanje tkiva dojke. Ovo se može desiti zbog hormonskih promena uzrokovanih hipotireozom.
Dijagnoza, lečenje i praćenje Hašimotovog tireoiditisa su slični kod žena i muškaraca, ali lekari mogu prilagoditi terapiju i preporuke prema polu i individualnim potrebama pacijenta.
Istraživanja pokazuju da uzimanje 200 mg selena dnevno može pomoći u smanjenju antitela na antitireoidnu peroksidazu (TPO) i poboljšanju stanja kod obolelih od Hašimoto tiroiditisa.
Cink je neophodan za funkciju štitne žlezde. Istraživanja sugerišu da kada se koristi samostalno ili zajedno sa selenom, uzimanje 30 mg cinka dnevno može poboljšati funkciju štitne žlezde kod osoba sa hipotireozom.
Ovo snažno antiinflamatorno i antioksidativno jedinjenje može zaštititi štitnu žlezdu. Osim toga, može pomoći u lečenju autoimunih bolesti uopšte.
Oboleli od Hašimota imaju značajno niži nivo vitamina D od opšte populacije. Prema istraživanjima, što je veća razlika, teži je oblik bolesti.
Oboleli od Hašimota takođe imaju nizak nivo vitamina B12. Uzimanje vitamina B kompleksa visokog kvaliteta povećava nivoe B12 i drugih važnih vitamina B.
Nizak nivo ovog minerala je povezan sa povećanim rizikom na nivo antitela na štitnu žlezdu. Osim toga, kad uvedete i magnezijum, smanjićete simptome u vezi sa oboljenjem štitne žlezde.
Oboleli od Hašimota imaju veću verovatnoću da razviju anemiju. Suplementi gvožđa mogu biti potrebni da bi se ispravio nedostatak.
Postoji nekoliko jednostavnih kućnih lekova, kao što je ispijanje tople vode sa limunovim sokom ujutru, što pomaže poboljšanju zdravlja bubrega i podržava detoksikaciju jetre.
Takođe je poznato da uzimanje kupki sa Epsom soli pomaže u bolovima u nervima povezanim sa hipotireozom izazvanom Hašimotovom bolešću, zbog visokog sadržaja magnezijuma koji opušta napetost u celom telu, pomažući cirkulaciju i pomaže u ublažavanju fizičke nelagodnosti od problema povezanih sa štitnom žlezdom.
Konzumacija sirovog čaja od korena đumbira takođe može biti korisna jer pomaže u smanjenju upale u celom telu dok istovremeno poboljšava metabolizam. To dovodi do poboljšanja nivoa energije.
Aromaterapija korišćenjem esencijalnih ulja posebno dizajniranih za ublažavanje stresa i anksioznosti je još jedan popularan izbor među pacijentima, koji traže alternativna rešenja čije glavne prednosti potiču od njihove sposobnosti da smire napetost. Istovremeno promovišu pozitivna osećanja kroz udisanje omogućavajući korisnicima veću kontrolu nad emocionalnim reakcijama.
Ulje na bazi tamjana pomaže pri ublažavanju simptoma hipotireoze. Može se nanositi topikalno u vidu smeše sa baznim uljem ili piti razređeno sa vodom. Upotreba ulja tamjana rešiće problem sa suvom i iritiranom kožom, ublažiće postojeću upalu i stimulisati moždane funkcije.
Pomešati 3-4 kapi ulja tamjana sa kašikom rastopljenog kokosovog ulja. Namazati smešom donji deo vrata, kao i predeo iznad stopala
Ova vrsta sirćeta se često koristi kao prirodan lek, a koristan je i za pacijente sa hipotireozom jer njegova redovna upotreba čisti krvotok i vraća balans tiroidnih hormona u normalu. Konzumiranje jabukovog sirćeta pozitivno deluje na metabolizam i pomaže pacijentima da se reše suvišnih kilograma.
Svaki dan popijte nekoliko kašika jabukovog sirćeta razređenih u jednoj čaši mlake vode.
Koren đumbira je prava riznica kalijuma, magnezijuma i dragocenih polifenola kao što je gingerol. Ovi sastojci deluju protivupalno i tako ublažavaju simptome hipotireoze.
Komad đumbirovog korena dužine oko 2 cm dodajte u 200ml vrele vode i ostavite da sve stoji desetak minuta. Dodajte malo kvalitetnog meda u napitak i konzumirajte ga. Piti dobijeni napitak tri puta dnevno, nakon svakog glavnog obroka.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar