Svi strahuju od koksaki virusa jer napada srce, međutim, dr Vanja Slijepčević kaže da može da se javi i u drugačijem obliku.
Autor: Vanja Slijepčević, doktor medicine, DokTok lekarka
Kada kažemo Koksaki virus, odmah pomislimo na virus koji zahvata srce i koji može biti umnogome opasan po naše zdravlje. No, to u većini slučajeva nije tačno i mnogi od nas su ga i preležali, a da nisu znali. Ključ zdravlja je upravo u jačanju našeg imuniteta i higijeni kako bismo izbegli virus poput ovog.
Zanimljiva čijenica o ovom virusu je da je dobio ime po gradu Koksaki u Americi u kom je i prvi put izolovan i to 1948. godine.
Koksaki virus pripada rodu Enterovirusa i postoji veliki broj serotipova koje smo podelili u dve grupe:
– Koksaki A koji ima tendenciju da više zahvata kožu i sluznicu te će dovesti do konjuktivitisa, bolnih rana najčešće u ustima i grlu kao i do bolesti šaka, stopala i usta.
– Koksaki B je više odgovoran za komplikacije koje zahvataju naše mišiće, od kojih kao najozbiljniju komplikaciju upravo predstavljaju bolesti srca poput Miokarditisa i Perikarditisa.
Velike grupe ljudi ( Vrtići, predškolske i školske ustanove kao i svaka zajednica sa velikim brojem ljudi).
Stariji, bolesni ili osobe sa oslabljenim i imunokompromitovanim imunitetom bivaju u većem riziku za oboljevanje.
Koksaki virus može zahvatiti populaciju svih starosnih uzrasta, ali je mnogo češći kod male dece i u prvoj godini života. Mogućnost da dobijete Koksaki infekciju opada sa starošću.
Infekcija je češća u toku letnjih meseci i tokom rane jeseni.
Koksaki virus je veoma kontagiozno oboljenje, odnosno lako prenosivo, feko-oralnm putem. To bi značilo da ga ima u našem ždrelu, nosnom sekretu i stolici. Prenosi se sa osobe na osobu, preko neopranih ruku kao i sa kontaminiranih površina, ima ga i u česticama vazduha gde lako dospeva prilikom kijanja ili kašljanja. Prenosi se u grupama sa puno ljudi poput škola i vrtića. Osoba je najzaraznija dok ima simptome infekcije. Virus je izuzetno otporan u spoljašnjoj sredini i može preživeti na temperaturi od 50 stepeni Celzijusa i do nekoliko minuta.
U 90% slučajeva ovaj virus prođe neopaženo i imitira simptome prehlade. Javljaju se simptomi koje je gotovo svako od nas barem jednom imao a to su: temperatura, malaksalost, bol u grlu, bolovi u zglobovima i mišićima, glavobolja, mučnina.
Ovi simptomi nekada ne zahtevaju poseban tretman, no je bolje virus kako u narodu kažemo “ preležati”.
No, nekada virus može dati i sledeće komplikacije: A to je bolno grlo kod dece i osip na stopalu i rukama, što stručnije zovemo Herpangina i Bolest šaka, stopala i usta. Simptome može pratiti i povišena temperatura.
Drage majke ne brinite, ukoliko vidite promene na jeziku ili unutrašnjosti usne duplje stopalima ili šakama, koje su nalik na crvene tačkice ili plikove jer će se promene povući i zaceliti kroz 7-10 dana. Najveći problem je dehidratacija jer dete usled gušobolje odbija da uzima tečnost i hranu.
Savet: Pojite često dete i kontrolišite mu temperaturu. Uz to održavajte oralnu higijenu deteta uz pomoć oralnih antiseptika. Antipiretici, oralni antiseptici i tečnost su sve što vam je potrebno.
Kod starije dece i adolesceneta Koksaki virus može zahvatiti grudnu kost te dovesti do oboljenja zvanog Kostohondritis. Javlja se kao jak oštar bol u sredini grudnog koša, (Pleurodinija) koji obično dobro reaguje na anelgetike. Bolest se drugačije naziva i Bornholmska bolest, dobila ime po mestu u Danskoj gde se često javlja,
Jedna od ozbiljnijih komplikacija je Meningitis koji zahteva odlazak lekaru i odgovarajuću terapiju. Simptomi ove bolesti su neretko povišena temperatura, ukočenost vrata i glavobolja.
Svačije, ali svakako da su to deca jer kao takva nemaju još uvek izgrađen imunitet kao i svaka već bolesna osoba sa oslabljenim imunitetom podložnija je ovom virusu no drugi.
Miokarditis i Perikarditis predstavljaju upale srčanog mišića i srčane maramice.Jedna od najvećih komplikacija jeste slabljenje srčanog mišića, koje je posledica oštećenja ćelija koje pravi ovaj virus. Tako oslabljeni srčani mišić više ne može da kontrahuje normalno i srce ne šalje dovoljno krvi u ostale organe. Zbog toga Koksaki virus mora da se shvati ozbiljno, jer može da ostavi ozbiljne posledice po naše kompletno zdravlje ako se ne leči.
Tegobe poput bola u grudima, otežanog disanja i kratkog daha kao i brza zamorljivost ili oticanje nogu su dakako alarm za javljanje lekaru.
Konačnu dijagnozu postavlja lekar koji može tražiti analizu brisa grla ili koprokulture (fecesa). Danas je zlatni standard za otkrivanje ovog virusa upravo PCR metoda koja se koristi uglavnom u situacijama kada Koksaki virus dovodi do ozbiljnih posledica po naše zdravlje što opet i nije tako često.
Na način i stil života možemo uticati! Stoga:
Perite ruke redovno i temeljno posebno nakon odlaska u toalet.
Pokrijte nos i usta maramicom ili rukom ukoliko imate kašalj ili kijavicu.
Ukoliko inficirana osoba deli toalet sa drugima, poželjna je redovna i temeljna dezinfekcija toaleta.
Za mame je savet da česće menjaju pelene svojim bebama kao i da ih adekvatno odlažu u otpad.
Pranje igračaka kao i dezinfekcija svih predmeta koje dođu u kontakt sa pljuvačkom vašeg mališana.
Savetuje se izostanak iz vrtića i škola kako bi se preveniralo prenošenje virusa a i vaš mališan zaslužuje adekvatan odmor kod kuće.
Zaraženim osobama se savetuje bolovanje dok simptomi ne prođu i virus ne napusti organizam.
Redovna rehidratacija, antipiretici, anelgetici i odmor su u većini slučajeva lek protiv Koksaki virusa. Za bilo kakve komplikacije, produženje tegoba i pogoršanje opšteg stanja potrebno je da se javite svom izabranom lekaru ili dežurnoj zdravstenoj ambulanti.
Ukoliko želite da razgovarate na ovu ili neku drugu temu, DokTok stručnjaci su dostupni za konsultacije i psihološku podršku svakog dana u nedelji. Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas.