1
Poznati hrvatski novinar Aleksandar Stanković sinoć je u beogradskom Dorćol Platzu, baš na Svetski dan mentalnog zdravlja, predstavio svoju novu knjigu “Iz svoje kože: Život s depresijom”. Znala sam da će to biti moj zadatak. I ja sam preležala depresiju 1999, u leto posle bombardovanja. I još ne znam da li sam se izlečila.
O depresiji nije lako pričati. A koliko je teško sa njom se nositi, znaju ljudi koji su bili ili jesu u depresiji. Čim sam kročila u prostor u kom je održana tribina, imala sam utisak kao da poznajem ženu koja je sedela do mene, i onu s druge strane, onu koja je donela knjigu da joj je autor potpiše, momka koji sedi za šankom i kog „ne zanima“ promocija knjige. Setila sam se svojih grupnih terapija, tamo odmah prepoznajete sebi bliske ljude, strancima se duša ne otvara.
Tribina koja je održana povodom knjige u kojoj čovek otvara dušu i svima priča kroz kakve muke prolazi celo njegovo biće – izgleda kao kolektivna grupna terapija koja okuplja ljude koji se baš ovoga trenutka u sebi raspadaju, a na spolja izgledaju sastavljeno. Ljude koji danima nisu ustali iz kreveta, a uspeli su da se obuku i dođu u Dorćol Platz i uživo vide i čuju čoveka koji je prošao kroz isti pakao u kom su oni. Ljude koji su popili svoju terapiju da bi mogli da izađu napolje i pređu ulicu. Ljude koji piju pilulu da bi imali volje da se umiju. Ljude kojima lupa srce kad kažu dobar dan, koji se plaše da će izgubiti kontrolu nad životom, koji se plaše smrti, a još više života.
Sve njih okupio je sinoć Aleksandar Stanković, novinar koji boluje od depresije.
Moćni, veliki i neuništivi novinar HRT-a pretočio je svoju borbu u knjigu, o njoj je sinoć bilo reči na tribini „Na kafi sa psihologom“ nazvanoj „Život sa depresijom”. O depresiji su, osim autora knjige, govorili i dr Tijana Mirović, psihološkinja i psihoterapeutkinja, i Branko Rosić, novinar i pisac, dok je sve usmeravao i moderirao Dragan Ilić, psiholog i novinar.
Svi pomenuti ljudi mirno su slušali kako se sa depresijom nosi i bori poznati novinar koji goste rešeta iskrenim i ne baš prijatnim pitanjima, o kojem kod gledalaca u regionu postoji fama da je neemotivan, neranjiv, nepristupačan… A on u depresiji?
Iako za većinu prisutnih ljudi to nije iznenađenje – prostor na kojem živi Stanković, baš kao i svi mi, i dalje nije u stanju da razume da je neko anksiozan, da ne može da spava, da ga spopadaju crne misli, da se u svojoj koži ne oseća dobro i da bi iz nje naradije da izađe.
Kada poznata ličnost govori o svojoj psihološkoj intimi, kada svoju dušu ogoli pred svima ne mareći za stigmu koja joj preti, to je onda intriganto. Stanković u knjizi opisuje svoju 13-godišnju borbu s depresijom, o tome kako je otkrio i uz kakav je napor uspeo da živi funkcionalno – ne normalno.
Aleksandar je u knjizi ogolio depresiju uz dozu cinizma, samoironije, ali i objektivne spoznaje o prirodi bolesti duše, iskoračio i izneo svoje iskustvo kako bi drugi koji pate od ove bolesti shvatili da nisu sami. On je svoju muku ukoričio u “Depru”, kako se knjiga zove u Hrvatskoj.
I pre nego što je počela tribina Aleksandar je bio raspoložen za sva pitanja, a mi smo mu postavili jedno lingvističko – zašto se naslov našeg izdanja razlikuje, kad baš reč “depra” nosi taj cinizam koji se pominje u sinopsisu knjige. I on nam je kazao sledeće:
“Razlog je jednostavan, izdavač u Srbiji je procenio da oni već imaju neke knjige koje imaju u nazivu ‘depresija’, ‘depra’ ili nešto slično, i da onda ne bi htjeli da to bude takav naslov, i zbog toga je ‘Iz svoje kože’”, dok smo kasnije saznali da je naziv “Depra” došao i iz autorove potrebe da upotrebi reč iz žargona jer se onda “sa bolešću oseća nekako familijarno, kao da joj se približio”.
I još nešto smo ga pitali pre nego što smo se pridružili skupu. Da li postoji nešto što nije napisao u knjizi i da li ga je nekad neki simptom omeo do te mere da mora da prekine emisiju – lupanje srca, sušenje usta?
“Ja sam u knjizi opisivao kako sam ja sebi predstavljao razvoj svoje bolesti i kako je do nje došlo. Tu ima više faktora, a jedan od faktora su verovatno i ljudi za koje ja mislim da su dosta doprineli bolesti. Neke od njih mislim da sam izostavio jer su još živi i činjenica da bih ih ja naveo kao mogući razlog moje bolesti njih bi dovelo u nepovoljnu poziciju jer oni nisu javne osobe kao ja, niti su u mogućnosti da se brane, da odgovaraju na tu moju prozivku. I to sam ostavio za kauč psihijatra.
A da li sam imao blokadu u emisiji? Dogodila mi se, ali nikad nešto ekstra jako. Nikad dovoljno jako da bi to trajalo dulje od pet do deset minuta. Tako da je prošlo, nikad tako da bih odustao. Ja sam najčešće u javnim nastupima jako dobro, vladam situacijom, ali kada dođe faza opuštanja, onda mi zna biti loše.”
Aleksandrova knjiga izaziva veliku pažnju i počinje ovako: „Depresija je kada tri mjeseca čekaš da ti petnaest minuta bude bolje. To nije tuga zbog nesretne ljubavi, ni loše raspoloženje zbog neke gluposti. Depresija je potreba da izađeš iz svoje kože.“
Aleksandar je ponovio da je pišući knjigu o depresiji želeo da pokaže ljudima da nisu sami i da drugi moraju da ih podrže bez fraza „idi u prirodu“, „prošetaj malo“, „popij pivo“.
„Knjigu sam pisao kako bih pomogao drugim ljudima da osvijeste svoje psihičke probleme ako ih imaju i da potraže pomoć liječnika jer u većini slučajeva psihijatri i psiholozi mogu pomoći. Meni je u teškim trenucima bolesti jako puno značio kontakt sa osobama koje žive s depresijom već dulje vrijeme i koje su sada dobro, jer to mi je davalo nadu da ću se i ja izvući iz duboke rupe u koju sam upao“, ispričao je Stanković svom izdavaču.
Aleksandar kaže da i dalje uzima antidepresive, ide na seanse kod terapeuta. Borba je duga, mučna, neizvesna. Depresivan čovek ne može da zna kad je kraj.
Pisanje je takođe terapija – splet lirskih i epskih zapisa o depresiji. Autor nije mogao ni da pretpostavi da će knjiga izazvati toliko interesovanje. Non-stop mu prilaze ljudi i zahvaljuju mu se. Jednom je duhovito primetio da se ljudi ponašaju kao da je otkrio vakcinu protiv depresije.
Moć ove knjige možda najbolje opisuje situacija koju je autor prepričao. Dok je knjiga nastajala, jedna žena ju je pročitala i potom odlučila da se ne ubije.
“Čak i da je to jedan jedini život koji je ova knjiga spasla, ima smisla što sam izašao iz ormana”, rekao je Aleksandar, dobio aplauz, a onda je publika dobila mikrofon.
“Dobro veče, evo ja hoću da probam da budem hrabar. Evo ja sam anksiozan od svoje 13-14. godine. Bio sam kod lekara, on mi kaže nađi ti devojku. Pokušao sam da se lečim pre tri godine, sad mi je malo bolje. Evo ovo mi je veliki stres. Bio sam i alkoholičar, s jednom rakijom lakše je da se nađe tih 15 minuta kada ne osećate teskobu. Eto toliko”, rekao je jedan čovek iz publike.
Tribinu „Na kafi sa psihologom“ organizovala je Hemofarm fondacija.
Ako vi ili neko koga znate ima poteškoća ili je u krizi, stručna pomoć je dostupna putem SOS linije za borbu protiv depresije i stigme “Nesalomivi” i broja 0800 001 002.
Psiholozi i psihijatri su tu da vas saslušaju i ohrabre.
Pomoć je dostupna 24/7.
Brinite o sebi i budite tu za druge.
Ako nisi siguran kome da se obratiš za pomoć, a osećaš da ti je potrebna, za početak, imaj na umu da je tvoj lekar opšte prakse u mogućnosti da te uputi stručnjaku za mentalno zdravlje i konsultovanje s njim je prvi korak ka lečenju. Ipak, ukoliko iz nekog razloga ne možeš tim putem, u nastavku su navedena mesta i ljudi koji te mogu uputiti ili koji pružaju dijagnostičke i terapijske usluge za depresiju.
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva
Telefon: 011/7777000
PRVA POMOĆ
Psihocentrala
Crnogorska 2/16, Savski Venac, Beograd
Telefon: 064 2288885
Email: [email protected]
Centar Srce
Telefon: 0800-300-303
Email: [email protected].
Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević
Višegradska 26, Beograd
Centrala 011/3636400
Institut za mentalno zdravlje
Palmotićeva 37, Beograd; telefon: 011/3307 500
Paunova 2; telefon: 011/2666 166, 011/2664 555
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
