4
Prema prognozama, očekuju nas tropske temperature, a najvažnije je znati kako se zaštiti od vrućina i kakve posledice su opasne po zdravlje.
Visoke temperature najnegativnije deluju na disajni sistem hroničnih bolesnika i decu. U tim situacijama je otežano disanje i dolazi do bronhospazama i nadražujućeg kašlja, piše Ordinacija.hr.
Na vrućini se vene šire, pa pada pritisak. Menja se i zgrušavanje krvi pa zbog česte dehidracije dolazi do lokalne tromboze, a noge natiču jer tečnost zaostaje u donjim delovima tela.
Kod naglih promena temperature može doći do infarkta, a UV zračenje može na koži prouzročiti opekotine, rak kože i prebrzo starenje kože zbog njenog isušivanja. Moguće je i slabljenje imuniteta. Zbog prevelikog izlaganja očiju UV zračenju može se razviti mrena.
Manjak tečnosti može da utiče na funkciju bubrega i pojačano nakupljanje minerala iz urina i uzrokuje stvaranje bubrežnih kamenaca. Ako je temperatura tela slična temperaturi vazduha, ono se hladi isparavanjem, što može promeniti srčani ritam i uzrokovati dehidraciju i grčeve.
Toplotni udar je iznenadni kolaps organizma, a nastaje zbog, često naglog, prekomernog povišenja telesne temperature i nemogućnosti organizma da se hladi znojenjem i temperaturu održi u normalnim granicama.
Sve vreme trajanja velikih vrućina pridržavajte se preporuka zdravstvenih ustanova.
Rashladite telo i pijte dovoljno tečnosti da vam boja urina bude svetla. Pijte redovno negaziranu vodu kao i niskokalorične napitke bez kofeina, alkohola i šećera da njima ne izazovete jaču dehidraciju. Možete se samo osvežiti tako da u ustima rastopite kockicu, dve leda.
Dehidraciju od vrućina izbegnite uzimanjem razređenog soka kao što je limunada i to odrasli svakih 1-2 sata, a deca svakih 15-20 minuta po 1 do 2 kašike ili gutljaj vode. Nemojte čekati osećaj žeđi da biste povećali unos tečnosti, pogotovo kod starijih osoba koje imaju slabiji osećaj žeđi.
Izbegavajte boravak na direktnom suncu u razdoblju od 10-17 sati, posebno deca, trudnice, starije osobe, srčani bolesnici i bolesnici s hroničnim bolestima (mentalne bolesti, dijabetes i dr.)
Osobe koje rade na otvorenom (npr. građevinski radnici) treba da se češće odmore, sklone u hlad i popiju 1 i 1/2 čašu vode svakih 30 minuta.
Tuširajte se ili kupajte u mlakoj vodi. Druga mogućnost je zamotati se u hladne mokre peškire ili se rashladiti mokrim sunđerom, kupkom za noge i sl. Deci možete mokre peškire stavljati na noge i ruke.
Nosite laganu široku svetlu odeću od prirodnih materijala. Ako idete van kuće stavite šešir širokog oboda ili kapu i sunčane naočare, a korisna su zaštita od direktnog sunca i kišobrani i lepeza za rashlađivanje.
Koristite laganu posteljinu, po mogućnosti bez jastuka kako bi izbegli akumulaciju topline od tela. Jedite češće male i što tečnije obroke. Izbegavajte hranu prebogatu belančevinama. Ako ste u mogućnosti, pripremite mešano sveže voće, tzv. „smoothie“ ili spravite laganu supu, da organizmu vratite izgubljene minerale, vitamine i elektrolite.
Sklonite se u najhladniju prostoriju svog stana ili kuće, poseno noću. Ako stan ili kuću ne možete držati rashlađenim, provedite dva do tri sata dnevno u hladnom prostoru (npr. u hlađenoj javnoj zgradi).
Izbegavajte naporan fizički rad. Ako morate naporno da radite, činite to u najhladnije doba dana, što je obično ujutro između 4.00 i 7.00 sati i poslepodne nakon 17.00 sati.
Potražite hlad.
Ne ostavljajte decu niti životinje u parkiranom vozilu. Redovno koristite sredstva sa zaštitnim faktorom od štetnog UV zračenja. Naročitu brigu valja posvetiti novorođenčadi i maloj deci. Za njih treba koristiti zaštitna sredstva s najvećim faktorom i odenuti ih u laganu odeću koja ih takođe štiti od UV zraka.
Prilagodite svoje izlaganje sunčevom UV zračenju uvažavajući dnevne promene vrednosti UV indeksa. Ako vozite, izbegavajte putovanja u najtoplijem delu dana.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
