0
Katarakta (siva mrena) predstavlja zamućenje sočiva. Sočivo se zamućuje jer sa godinama gubi svoju elastičnost, a elastičnost je potrebna za momentalnu promenu fokusa.
Oftalmološkinja Željka Jojić na portalu DokTok piše da količina kolagena i hijaluronske kiseline koji se nalaze u tkivima i koje su zadužene za elastičnost vremenom opadaju, a kao rezultat toga na koži se javljaju bore, kosti postaju krhke, a sočivo oka se zamućuje.
Katarakta nastaje kada dođe do gubitka vode, zgušnjavanja belančevina koja grade vlakna sočiva i na kraju dolazi do pojave zamućenja.
U ranim fazama razvoja katarakta ima malo uticaja na vid – pomalo je zamagljen, kao da se gleda kroz zamagljeno staklo ili vodopad (tako je katarakta i dobila naziv).
U zavisnosti od toga koju vrstu katarakte imate, zavisiće i simptomi koje ćete imati, kao i to koliko brzo će se pojaviti. Kada se prvo razvije nuklearna katarakta, to može dovesti do privremenog poboljšanja vašeg vida na blizinu.
Nažalost, ovo poboljšanje vida je kratkotrajno i nestaće kako katarakta bude napredovala. S druge strane, subkapsularna katarakta možda neće uzrokovati nikakve simptome dok se potpuno ne razvije.
Osim starosti, neki od faktora rizika za razvoj katarakte jesu i:
ultraljubičasto zračenje
dijabetes
hipertenzija
gojaznost
pušenje
dugotrajna upotreba kortikosteroidnih lekova
prethodna operacija oka
hormonska terapiju
visoka miopija (kratkovidost).
Obično do ove bolesti dolazi u starosti. Može se desiti da se siva mrena pojavi i u ranijim godinama, ali vrlo retko. Najčešće katarakta kod mladih ne nastaje kao prirodni proces, već iz određenih razloga.
U mladim godinama, kataraktu mogu izazvati druge bolesti kao što su dijabetes, autoimune bolesti i razne upale. Osim toga, tu su takođe i povrede, genetika, ali i stres.
Bez obzira na godine u kojima se katarakta javila i uzroke, postoji jedan način lečenja – operativni. Ukoliko je to potebno, operacija katarakte se izvodi čak i kod dece.
Katarakta izgleda kao bela mrlja na zenici. Jasno je vidljivo već u poslednjim fazama, kada sočivo dobija jarko belu boju. U ranijim fazama mogu se primetiti ne tako svetle bele mrlje koje se prvo formiraju oko sočiva. Vremenom se one pomeraju ka centru, a zatim ga u potpunosti popunjavaju i njihova boja postaje sve svetlija.
Slika ljudi koji pate od ove očne bolesti je nejasna i mutna i kao da je prekrivena belim velom. Inače, katarakta prevedena sa grčkog znači “vodopad” upravo zato što čovek vidi kao kroz mlaz vode.
Obično se u ranijim godinama bolest razvija iz centra sočiva, a zatim se pomera ka periferiji.
Zbog toga dolazi do sledećeg efekta: pri jakom svetlu zenica se sužava, ali veličina zamućene mrlje se ne menja, zenica postaje uža od mrlje i osoba vidi lošije. U sumrak se dešava obrnuto: zenica se širi, mrlja postaje šira i osoba bolje vidi.
Međutim, u starosti, kada je bolest prirodni proces, a ne uzrokovan drugim faktorima, prvo se sočivo zamuti na ivicama, a zatim se zamućenje sužava prema zenici i osoba gubi vid.
Iako postoje različita mišljenja oko toga da li se katarakta može sprečiti, brojna istraživanja pokazuju da određeni hranljivi sastojci i dijetetski suplementi mogu smanjiti rizik od razvoja katarakte.
Jedna od teorija nastanka katarakte je da su mnogi tipovi ove očne bolesti uzrokovane oksidativnim promenama u sočivu ljudskog oka. Ova pretpostavka potkrepljena je nutricionističkim studijama koje pokazuju da voće i povrće sa visokim sadržajem antioksidanata pomažu u sprečavanju određenih tipova katarakte.
Pročitajte još:
Jedno desetogodišnje istraživanje u kom su učestvovale žene doktori pokazalo je da je povećan unos vitamina E, karotenoida luteina i zeaksantina u hrani povezan sa znatno smanjenim rizikom od razvoja sive mrene.
Dobri izvori vitamina E u ishrani mogu se naći u semenu suncokreta, bademima i spanaću, a dobri izvori luteina i zeaksantina su spanać, kelj i ostalo zeleno lisnato povrće.
Druge studije su pokazale da antioksidativni vitamini poput vitamina C i hrane koja sadrži omega-3 masne kiseline mogu takođe smanjiti rizik od katarakte.
Kada simptomi počnu da se javljaju, možete neko vreme poboljšati vid pomoću novih naočara, bifokalnih stakala, lupa, odgovarajućeg osvetljenja i drugih sredstava za poboljšanje vida.
Ali kada je katarakta uznapredovala do te mere da ima značajan uticaj na oštrinu i kvalitet vida i na vaš svakodnevni život, razmislite o operaciji katarakte.
Mnogi ljudi doživljavaju loš vid kao neminovnost starenja, ali operacija katarakte je jednostavan i relativno bezbolan postupak za vraćanje vida.
Tokom operacije hirurg će ukloniti zamućeno sočivo i u većini slučajeva zameniti ga prozirnim plastičnim intraokularnim sočivom.
Intraokularna sočiva se stalno razvijaju i olakšavaju hiruršku intervenciju pružajući veću korist pacijentima. Intraokularno sočivo za korekciju presbiopije ili staračke dalekovidosti potencijalno vam pomažu da vidite na svim udaljenostima.
Takođe, još jedna vrsta sočiva blokira ne samo UV zračenje, već i visoko energetsko vidljivo svetlo, za koje su istraživanja pokazala da može oštetiti mrežnjaču.
U većini slučajeva, sa izuzetkom intraokularnog sočiva za presbiopiju, trebaće vam naočare za čitanje nakon operacije katarakte. Pored toga, biće vam potrebna i progresivna sočiva kako biste ispravili male preostale refrakcione greške.
Za najbolji vid i udobnosti pri nošenju naočara propisanih nakon operacije katarakte, pitajte svog optometristu da vam objasni prednosti antirefleksih premaza i fotohromnih sočiva.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Delta soj
