Kako vreme ide, sve je jasnije da kovid 19 i mesecima nakon izlečenja ostavlja posledice po zdravlje. Pacijentima neretko ostaju ožiljci na plućima, imaju aritmiju, a mogući su i opadanje kose i problemi s libidom. I to ne važi samo za one koji su imali teži oblik bolesti.
Pulmolog Srđan Lukić govorio je da pacijenti koji su preležali teži oblik korone uglavnom imaju i ozbiljnije i dugotrajnije posledice, koje mogu da dovedu do hroničnih bolesti, između ostalog i nastanka fibroze pluća.
Onda mnogi nedeljama i mesecima nakon preležanog virusa imaju probleme.
Na pitanje od čega zavisi oporavak nakon bolesti, dr Lukić je za Jutarnji program Probudi se Televizije NOVA S kazao:
„To koliko ćemo dugo osećati posledice nakon preležane bolesti najviše zavisi od težine akutne faze. Teže forme ostavljaju teže i duže posledice, dok ljudi koji su preležali kovid sa lakšom kliničkom slikom gotovo po pravilu nemaju posledice. Što je klinička slika teža, to je za očekivati da će oporavak trajati duže i da će posledice biti teže. Pospanost, umor i malaksalost su neki sistemski simptomi koji se javljaju kao posledica bolesti. Ono što može da ukaže na posledice koje su ostale na plućima jeste na prvom mestu brzo umaranje pri naporu. Korona može izazvati izvesne hronične bolesti pluća. Jedna od mogućih jeste fibroza pluća, odnosno nastanak ožiljka na plućnom tkivu. Ti delovi zatim ne funkcionišu na način na koji funkcioniše zdravo plućno tkivo i može umanjiti funkciju samoh pluća.“
Zato na naknadnu rendgensku kontrolu treba da idu oni pacijenti koji su imali upalu pluća zato što te promene moraju da se isprate.
I prestižni medicinski magazin Lanset nedavno je objavio studiju o tome kakve posledice kovid ostavlja na pluća, i to godinu dana kasnije. Nova studija pokazala je da se većina pacijenata koji su preležali teži oblik kovida 19 poptuno oporavi, ali trećina i dalje ima posledice na plućima godinu dana kasnije.
Tokom 12 meseci kod većine pacijenata došlo je do poboljšanja stanja – veliki broj osoba se potpuno oporavio, iako je oko pet odsto pacijenata još uvek prijavljivalo kratak dah.
Kod trećine pacijenata kapacitet pluća je bio smanjen, naročito koliko se efikasno kiseonik prenosi iz pluća u krv. To je češće primećeno kod žena nego kod muškaraca. Kod oko četvrtine pacijenata CT snimci pokazali su da još uvek postoje mala područja promena na plućima, a to je bilo češće kod pacijenata sa težom upalom pluća u vreme hospitalizacije.
Sve čećše čujemo da i stari i mladi, oni koji nikad nisu imali srčanih problema, posle preležane korone osete aritmiju. Kardiolog Ognjen Gudelj je za portal Nova.rs objasnio zašto se javlja ta posledica bolesti, koliko je to ozbiljno i šta je najbolje činiti.
„U lečenju kovid pacijenata smo uveliko primetili da pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom i generalno sa bolesima srca posle preležane korone uglavnom imaju veće komplikacije, od pogoršanja stanja do smrtnog ishoda. Kod mnogih kovid pacijenata je lečenje bilo iskomplikovano srčanom slabošću jer srce nije moglo da odgovori potrebama organizma za kiseonikom. I baš zbog toga što se srce muči, javlja se ubrzan i nepravilan srčani rad“, priča potpukovnik dr Ognjen Gudelj, načelnik odeljenja za elektrofiziologiju i aritmologiju na Vojnomedicinskoj akademiji.
Kako navodi doktor, ta aritmija kao posledica korone nije primećena samo kod hroničnih srčanih bolesnika već i kod zdravih mladih osoba.
„Veliki broj mladih ljudi i u svetu i u našoj zemlji koji nikada ranije nisu imali probleme dobili su aritmiju posle korone. A to može da uvede u trajnu srčanu slabost. Srećom, kod većine sve prođe spontano.“
Ipak, doktor kaže da je kod pacijenata koji su preležali koronu nepravian rad srca primećen i tri meseca posle izlečenja.
„U tom slučaju, posle tri meseca, treba da se uradi EKG holter monitoring da bi se videlo o kom se tačno poremećaju srčanog ritma radi. Onda treba na osnovu toga da se odredi terapija. To su uglavnom lekovi, a ako je situacija komplikovanija, lekar će preporučiti magnetnu rezonancu srca ili neki drugi vid provere i dalju terapiju.“
Dokor kaže i da nema mesta velikoj panici.
„To su uglavnom prlazni poremećaji. Kao kad posle zemljotresa uslede manja podrhtavanja“, zaključuje doktor Gudelj.
Iako SARS-CoV-2 prvenstveno utiče na pluća i posebno je opasan za starije osobe, sve je više istraživanja koja pokazuju da takođe ostavlja trajni trag na kardiovaskularnom sistemu, čak i među mladima i onima koji su imali samo blage simptome, piše Science Alert.
U najnovijoj studiji naučnici su upoređivali vaskularno zdravlje 30 mladih osoba. Iako niko nije bio hospitalizovan, arterije onih koji su se zarazili koronavirusom pre tri do četiri nedelje bile su čvršće i manje elastične od zdrave grupe.
Karotidna arterija koja prenosi krv u mozak bila je u proseku 27 odsto manje sposobna da nabrekne, a 22 odsto manje elastična. Pogođena je i aorta koja odvodi krv iz srca.
Dakle, čak i ako ste mladi i zdravi, pa čak i ako ste imali veoma blage simptome virusa, uticaj na vaše kardiovaskularno zdravlje može da potraje dugo nakon što simptomi nestanu.
Promene ukočenosti i strukture arterija povećavaju rizik od kardiovaskularnih stanja, poput aritmija, akutnog koronarnog sindroma ili krvnih ugrušaka, a ovo je posebno zabrinjavajuće za mlade ljude koji imaju i drugih osnovnih zdravstvenih problema zbog kojih je vaskularni sistem u riziku, poput dijabetesa ili hipertenzije.
Takođe, nedeljama ili čak mesecima nakon pozitivnog testiranja, mnogi kažu da se još uvek bore da udahnu vazduh ili regulišu krvni pritisak, što ukazuje na dugoročno oštećenje srca i pluća.
Opadanje kose kod pacijenata koji su preležali koronu počinje, otprilike, osam nedelja posle preležane korone i javlja se i kod asimptomatskih pacijenata – kod oko 14 odsto onih koji nisu ni znali da su bolesni, kazala je dr Gorana Kuka, plastični hirurg.
„Ima nekoliko naučnih studija koje su vrlo rano objavljene i koje pokazuju nekoliko interesantnih činjenica. Prvo, da postoji povezanost između opadanja kose i korone i da kod hospitalizovanih pacijenta zbog korone čak 80 odsto muškaraca ima prethodnu androgenetsku alopeciju. Drugo, studije pokazuju da su pacijenti sa uznapredovalim opadanjem kose imali teže simptome korone“, objašnjava dr Kuka.
Ona ističe da ovo nije prvi put da se tako nešto javlja.
„U vreme španskog gripa 1919. godine opisana je ta povezanost povišene temperature i opadanja kose koji su direktno povezani“, navodi dr Kuka.
Pored toga, doktorka kaže da i stres zbog pandemije može da uzrokuje opadanje kose, kao i antikoagulantna terapija, koja je zlatni standard u lečenju korone.
Pored svih navedenih posledica na koje stručnjaci upozoravaju, erektilna disfunkcija je još jedan razlog više da se zaštitimo od korone. Stručnjak za zarazne bolesti dr Dena Grejson upozorila je da bi kovid 19 mogao kod muškaraca da prouzrokuje i dugotrajne probleme erektilne disfunkcije, tj. probleme sa erekcijom.
„To je nešto što nas stvarno zabrinjava – da osim što je potencijalno smrtonosan, ovaj virus očito može da prouzrokuje i dugotrajne, celoživotne komplikacije“, rekla je dr Grejson za NBC Čikago.
Njeno mišljenje da bi oni koji su prležali kovid 19 dugoročno mogli da trpe razne zdravstvene posledice dele mnogi medicinski stručnjaci.
Oni upozoravaju da se, kako vreme prolazi, može očekivati sve više dugoročnih posledica ove infekcije, uključujući i one neurološke.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: